< Numbers 10 >

1 And the Lord spoke to Moses, saying:
Још рече Господ Мојсију говорећи:
2 Make thee two trumpets of beaten silver, wherewith thou mayest call together the multitude when the camp is to be removed.
Начини себи две трубе од сребра, коване да буду; њима ћеш сазивати збор и заповедати да полази војска.
3 And when thou shalt sound the trumpets, all the multitude shall gather unto thee to the door of the tabernacle of the covenant.
Кад обе затрубе, тада нека се скупља к теби сав збор на врата шатора од састанка.
4 If thou sound but once, the princes and the heads of the multitude of Israel shall come to thee.
А кад једна затруби, тада нека се скупљају к теби кнезови, главари од хиљада Израиљевих.
5 But if the sound of the trumpets be longer, and with interruptions, they that are on the east side, shall first go forward.
А кад затрубе потресајући, тада нека се креће логор који лежи према истоку.
6 And at the second sounding and like noise of the trumpet, they who lie on the south side shall take up their tents. And after this manner shall the rest do, when the trumpets shall sound for a march.
А кад затрубите други пут потресајући, онда нека се креће логор који је на југу; потресајући нека се труби кад треба да пођу.
7 But when the people is to be gathered together, the sound of the trumpets shall be plain, and they shall not make a broken sound.
А кад сазивате збор, трубите, али не потресајући.
8 And the sons of Aaron the priest shall sound the trumpets: and this shall be an ordinance for ever in your generations.
А нека трубе у трубе синови Аронови свештеници; то да вам је уредба вечна од колена до колена.
9 If you go forth to war out of your land against the enemies that fight against you, you shall sound aloud with the trumpets, and there shall be a remembrance of you before the Lord your God, that you may be delivered out of the hands of your enemies.
И кад пођете на војску у земљи својој на непријатеља који удари на вас, трубите у трубе потресајући; и Господ Бог ваш опоменуће вас се, и сачуваћете се од непријатеља својих.
10 If at any time you shall have a banquet, and on your festival days, and on the first days of your months, you shall sound the trumpets over the holocausts, and the sacrifices of peace offerings, that they may be to you for a remembrance of your God. I am the Lord your God.
Тако и у дан весеља свог и на празнике своје и почетке месеца својих трубите у трубе приносећи жртве своје паљенице и жртве своје захвалне, и биће вам спомен пред Богом вашим. Ја сам Господ Бог ваш.
11 The second year, in the second month, the twentieth day of the month, the cloud was taken up from the tabernacle of the covenant.
И у двадесети дан другог месеца друге године подиже се облак изнад шатора од сведочанства.
12 And the children of Israel marched by their troops from the desert of Sinai, and the cloud rested in the wilderness of Pharan.
И пођоше синови Израиљеви својим редом из пустиње Синајске, и устави се облак у пустињи Фаранској.
13 And the first went forward according to the commandment of the Lord by the hand of Moses.
Тако пођоше први пут, као што Господ заповеди преко Мојсија.
14 The sons of Juda by their troops: whose prince was Nahasson the son of Aminadab.
И пође напред застава војске синова Јудиних у четама својим; и над војском њиховом беше Насон, син Аминадавов;
15 In the tribe of the sons of Issachar, the prince was Nathanael the son of Suar.
А над војском племена синова Исахарових Натанаило, син Согаров;
16 In the tribe of Zabulon, the prince was Eliab the son of Helon.
А над војском племена синова Завулонових Елијав, син Хелонов.
17 And the tabernacle was taken down, and the sons of Gerson and Merari set forward, bearing it.
И сложише шатор, па пођоше синови Гирсонови и синови Мераријеви носећи шатор.
18 And the sons of Ruben also marched, by their troops and ranks, whose prince was Helisur the son of Sedeur.
Потом пође застава војске синова Рувимових, а над њиховом војском беше Елисур, син Седијуров,
19 And in the tribe of Simeon, the prince was Salamiel the son of Surisaddai.
А над војском племена синова Симеунових Саламило, син Сурисадајев,
20 And in the tribe of Cad, the prince was Eliasaph the son of Duel.
А над војском племена синова Гадових Елисаф син Рагуилов.
21 Then the Caathites also marched carrying the sanctuary. So long was the tabernacle carried, till they same to the place of setting it up.
И пођоше синови Катови носећи светињу, да би они подигли шатор докле ови дођу.
22 The sons of Ephraim also moved their camp by their troops, in whose army the prince was Elisama the son of Ammiud.
Потом пође застава војске синова Јефремових у четама својим, а над војском њиховом беше Елисама, син Емијудов,
23 And in the tribe of the sons of Manasses, the prince was Gamaliel the son of Phadassur.
А над војском племена синова Манасијиних Гамалило син Фадасуров,
24 And in the tribe of Benjamin, the prince was Abidan the son of Gedeon.
А над војском племена синова Венијаминових Авидан син Гадеонијев.
25 The last of all the camp marched the sons of Dan by their troops, in whose army the prince was Ahiezer the son of Ammisaddai.
Најпосле пође застава војске синова Данових у четама својим, задња војска, и над војском њиховом беше Ахијезер, син Амисадајев,
26 And in the tribe of the sons of Aser, the prince was Phegiel the son of Ochran.
А над војском племена синова Асирових Фагаило, син Ехранов,
27 And in the tribe of the sons of Nephtali, the prince was Ahira the son of Enan.
А над војском племена синова Нефталимових Ахиреј, син Енанов.
28 This was the order of the camps, and marches of the children of Israel by their troops, when they set forward.
Тим редом пођоше синови Израиљеви у четама својим, и тако иђаху.
29 And Moses said to Hobab the son of Raguel the Madianite, his kinsman: We are going towards the place which the Lord will give us: come with us, that we may do thee good: for the Lord hath promised good things to Israel.
А Мојсије рече Јоваву, сину Рагуиловом Мадијанину тасту свом: Идемо на место за које рече Господ: Вама ћу га дати. Хајде с нама, и добро ћемо ти учинити, јер је Господ обећао Израиљу много добра.
30 But he answered him: I will not go with thee, but I will return to my country, wherein I was born.
А он му рече: Нећу ићи, него идем у своју земљу и у род свој.
31 And he said: Do not leave us: for thou knowest in what places we should encamp in the wilderness, and thou shalt be our guide.
А Мојсије рече: Немој нас оставити, јер знаш места у пустињи где бисмо могли стајати, па нам буди вођ.
32 And if thou comest with us, we will give thee what is the best of the riches which the Lord shall deliver to us.
И ако пођеш с нама кад дође добро које ће нам учинити Господ, учинићемо ти добро.
33 So they marched from the mount of the Lord three days’ journey, and the ark of the covenant of the Lord went before them, for three days providing a place for the camp.
И тако пођоше од горе Господње, и иђаху три дана, и ковчег завета Господњег иђаше пред њима три дана тражећи место где би починули.
34 The cloud also of the Lord was over them by day when they marched.
И облак Господњи беше над њима сваки дан кад полажаху с места, где беху у логору.
35 And when the ark was lifted up, Moses said: Arise, O Lord, and let thy enemies be scattered, and let them that hate thee, flee from before thy face.
И кад полажаше ковчег, говораше Мојсије: Устани Господе, и нека се разаспу непријатељи Твоји, и нека беже испред Тебе који мрзе на Те.
36 And when it was set down, he said: Return, O Lord, to the multitude of the host of Israel.
А кад се устављаше, говораше: Уврати се, Господе, к мноштву хиљада Израиљевих.

< Numbers 10 >