Lamentations 3
1 Aleph. I am the man that see my poverty by the rod of his indignation.
Ја сам човек који видех муку од прута гнева Његовог.
2 Aleph. He hath led me, and brought me into darkness, and not into light.
Одведе ме и оправи ме у таму, а не на видело.
3 Aleph. Only against me he hath turned, and turned again his hand all the day.
Само се на ме обраћа, обраћа руку своју по вас дан.
4 Beth. My skin and my flesh he hath made old, he hath broken my bones.
Учини, те ми остаре тело и кожа, потре кости моје.
5 Beth. He hath built round about me, and he hath compassed me with gall and labour.
Зазида ме, и опточи ме жучју и муком.
6 Beth. He hath set me in dark places as those that are dead for ever.
Посади ме у таму као умрле одавна.
7 Ghimel. He hath built against me round about, that I may not get out: he hath made my fetters heavy.
Огради ме да не изађем, и метну на ме тешке окове.
8 Ghimel. Yea, and when I cry, and entreat, he hath shut out my prayer.
Кад вичем и вапим, одбија молитву моју.
9 Ghimel. He hath shut up my ways with square stones, he hath turned my paths upside down.
Загради путеве моје тесаним каменом, и преврати стазе моје.
10 Daleth. He is become to me as a bear lying in wait: as a lion in secret places.
Поста ми као медвед у заседи, као лав у потаји.
11 Daleth. He hath turned aside my paths, and hath broken me in pieces, he hath made me desolate.
Помете путеве моје, и раздре ме, и уништи ме.
12 Daleth. He hath bent his bow, and set me as a mark for his arrows.
Натеже лук свој, и метну ме стрели за белегу.
13 He. He hath shot into my reins the daughters of his quiver.
Устрели ме у бубреге стрелама из тула свог.
14 He. I am made a derision to all my people, their song all the day long.
Постах подсмех свему народу свом и песма њихова по вас дан.
15 He. He hath filled me with bitterness, he hath inebriated me with wormwood.
Насити ме горчином, опоји ме пеленом.
16 Vau. And he hath broken my teeth one by one, he hath fed me with ashes.
Поломи ми зубе камењем, ували ме у пепео.
17 Vau. And my soul is removed far off from peace, I have forgotten good things.
Удаљио си душу моју од мира, заборавих добро.
18 Vau. And I said: My end and my hope is perished from the Lord.
И рекох: Пропаде сила моја и надање моје од Господа.
19 Zain. Remember my poverty, and transgression, the wormwood, and the gall.
Опомени се муке моје и јада мог, пелена и жучи.
20 Zain. I will be mindful and remember, and my soul shall languish within me.
Душа се моја опомиње без престанка, и поништила се у мени.
21 Zain. These things I shall think over in my heart, therefore will I hope.
Али ово напомињем срцу свом, те се надам:
22 Heth. The mercies of the Lord that we are not consumed: because his commiserations have not failed.
Милост је Господња што не изгибосмо сасвим, јер милосрђа Његовог није нестало.
23 Heth. They are new every morning, great is thy faithfulness.
Понавља се свако јутро; велика је вера твоја.
24 Heth. The Lord is my portion, said my soul: therefore will I wait for him.
Господ је део мој, говори душа моја; зато ћу се у Њега уздати.
25 Teth. The Lord is good to them that hope in him, to the soul that seeketh him.
Добар је Господ онима који га чекају, души, која га тражи.
26 Teth. It is good to wait with silence for the salvation of God.
Добро је мирно чекати спасење Господње.
27 Teth. It is good for a man, when he hath borne the yoke from his youth.
Добро је човеку носити јарам за младости своје.
28 Jod. He shall sit solitary, and hold his peace: because he hath taken it up upon himself.
Сам ће седети и ћутати, јер Бог метну бреме на њ.
29 Jod. He shall put his mouth in the dust, if so be there may be hope.
Метнуће уста своја у прах, еда би било надања.
30 Jod. He shall give his cheek to him that striketh him, he shall be filled with reproaches.
Подметнуће образ свој ономе који га бије, биће сит срамоте.
31 Caph. For the Lord will not cast off for ever.
Јер Господ не одбацује за свагда.
32 Caph. For if he hath cast off, he will also have mercy, according to the multitude of his mercies.
Јер ако и уцвели, опет ће се и смиловати ради мноштва милости своје.
33 Caph. For he hath not willingly afflicted, nor cast off the children of men.
Јер не мучи из срца свог ни цвели синове човечје.
34 Lamed. To crush under his feet all the prisoners of the land,
Кад газе ногама све сужње на земљи,
35 Lamed. To turn aside the judgment of a man before the face of the most High,
Кад изврћу правицу човеку пред Вишњим,
36 Lamed. To destroy a man wrongfully in his judgment, the Lord hath not approved.
Кад чине криво човеку у парници његовој, не види ли Господ?
37 Mem. Who is he that hath commanded a thing to be done, when the Lord commandeth it not?
Ко је рекао што и збило се, а Господ да није заповедио?
38 Mem. Shall not both evil and good proceed out of the mouth of the Highest?
Не долазе ли и зла и добра из уста Вишњег?
39 Mem. Why hath a living man murmured, man suffering for his sins?
Зашто се тужи човек жив, човек на кар за грехе своје?
40 Nun. Let us search our ways, and seek, and return to the Lord.
Претражимо и разгледајмо путе своје, и повратимо се ка Господу.
41 Nun. Let us lift up our hearts with our hands to the Lord in the heavens.
Подигнимо срце своје и руке к Богу на небесима.
42 Nun. We have done wickedly, and provoked thee to wrath: therefore thou art inexorable.
Згрешисмо и непокорни бисмо; Ти не прашташ.
43 Samech. Thou hast covered in thy wrath, and hast struck us: thou hast killed and hast not spared.
Обастро си се гневом, и гониш нас, убијаш и не жалиш.
44 Samech. Thou hast set a cloud before thee, that our prayer may not pass through.
Обастро си си се облаком да не продре молитва.
45 Samech. Thou hast made me as an outcast, and refuse in the midst of the people.
Начинио си од нас сметлиште и одмет усред тих народа.
46 Phe. All our enemies have opened their mouths against us.
Разваљују уста своја на нас сви непријатељи наши.
47 Phe. Prophecy is become to us a fear, and a snare, and destruction.
Страх и јама задеси нас, пустошење и затирање.
48 Phe. My eye hath run down with streams of water, for the destruction of the daughter of my people.
Потоци теку из очију мојих ради погибли кћери народа мог.
49 Ain. My eye is afflicted, and hath not been quiet, because there was no rest:
Очи моје лију сузе без престанка, јер нема одмора,
50 Ain. Till the Lord regarded and looked down from the heavens.
Докле Господ не погледа и не види с неба.
51 Ain. My eye hath wasted my soul because of all the daughters of my city.
Око моје мучи ми душу ради свих кћери града мог.
52 Sade. My enemies have chased me and caught me like a bird, without cause.
Терају ме једнако као птицу непријатељи моји низашта.
53 Sade. My life is fallen into the pit, and they have laid a stone over me.
Свалише у јаму живот мој и набацаше камење на ме.
54 Sade. Waters have flowed over my head: I said: I am cut off.
Дође ми вода сврх главе; рекох: Погибох!
55 Coph. I have called upon thy name, O Lord, from the lowest pit.
Призивах име Твоје, Господе, из јаме најдубље.
56 Coph. Thou hast heard my voice: turn not away thy ear from my sighs, and cries.
Ти чу глас мој; не затискуј уха свог од уздисања мог, од вике моје.
57 Coph. Thou drewest near in the day, when I called upon thee, thou saidst: Fear not.
Приступао си кад Те призивах, и говорио си: Не бој се.
58 Res. Thou hast judged, O Lord, the cause of my soul, thou the Redeemer of my life.
Расправљао си, Господе, парбу душе моје, и избављао си живот мој.
59 Res. Thou hast seen, O Lord, their iniquity against me: judge thou my judgment.
Видиш, Господе, неправду која ми се чини; расправи парбу моју.
60 Res. Thou hast seen all their fury, and all their thoughts against me.
Видиш сву освету њихову, све што ми мисле.
61 Sin. Thou hast heard their reproach, O Lord, all their imaginations against me.
Чујеш руг њихов, Господе, све што ми мисле,
62 Sin. The lips of them that rise up against me: and their devices against me all the day.
Шта говоре они који устају на ме и шта намишљају против мене по вас дан.
63 Sin. Behold their sitting down, and their rising up, I am their song.
Види, кад седају и кад устају, ја сам им песма.
64 Thau. Thou shalt render them a recompense, O Lord, according to the works of their hands.
Плати им, Господе, по делима руку њихових.
65 Thau. Thou shalt give them a buckler of heart, thy labour.
Подај им упорно срце, проклетство своје.
66 Thau. Thou shalt persecute them in anger, and shalt destroy them from under the heavens, O Lord.
Гони их гневом, и истреби их испод небеса Господњих.
