Job 8
1 The Baldad the Suhite answered, and said:
Тада одговори Вилдад Сушанин и рече:
2 How long wilt thou speak these things, and how long shall the words of thy mouth be like a strong wind?
Докле ћеш тако говорити? И речи уста твојих докле ће бити као силан ветар?
3 Doth God pervert judgment, or doth the Almighty overthrow that which is just?
Еда ли Бог криво суди? Или Свемогући изврће правду?
4 Although thy children have sinned against him, and he hath left them in the hand of their iniquity:
Што су синови твоји згрешили Њему, зато их је дао безакоњу њиховом.
5 Yet if thou wilt arise early to God, and wilt beseech the Almighty:
А ти да потражиш Бога и помолиш се Свемогућем,
6 If thou wilt walk clean and upright, he will presently awake onto thee, and will make the dwelling of thy justice peaceable:
Ако си чист и прав, заиста ће се пренути за те и честит ће учинити праведан стан твој;
7 Insomuch, that if thy former things were small, thy latter things would be multiplied exceedingly.
И почетак ће твој бити мален, а последак ће ти бити врло велик.
8 For inquire of the former generation, and search diligently into the memory of the fathers:
Јер питај пређашњи нараштај, и настани да разабереш од отаца њихових;
9 (For we are but of yesterday, and are ignorant that our days upon earth are but a shadow: )
Јер смо ми јучерашњи, и не знамо ништа, јер су наши дани на земљи сен.
10 And they shall teach thee: they shall speak to thee, and utter words out of their hearts.
Неће ли те они научити? Неће ли ти казати и из срца свог изнети речи?
11 Can the rush be green without moisture? or a sedge-bush grow without water?
Ниче ли сита без влаге? Расте ли рогоз без воде?
12 When it is yet in flower, and is not plucked up with the hand, it withereth before all herbs.
Док се још зелени, док се не покоси, суши се пре сваке траве.
13 Even so are the ways of all that forget God, and the hope of the hypocrite shall perish:
Такве су стазе свих који заборављају Бога, и надање лицемерово пропада.
14 His folly shall not please him, and his trust shall be like the spider’s web.
Његово се надање подлама и уздање је његово кућа паукова;
15 He shall lean upon his house, and it shall not stand: he shall prop it up, and it shall not rise:
Наслони се на кућу своју, али она не стоји тврдо; ухвати се за њу, али се она не може одржати.
16 He seemeth to have moisture before the sun cometh, and at his rising his blossom shall shoot forth.
Зелени се на сунцу, и у врх врта његовог пружају се огранци његови;
17 His roots shall be thick upon a heap of stones, and among the stones he shall abide.
Жиле његове заплећу се код извора, и на месту каменитом шири се;
18 If one swallow him up out of his place, he shall deny him, and shall say: I know thee not.
Али кад се ишчупа из места свог, оно га се одриче: Нисам те видело.
19 For this is the joy of his way, that others may spring again out of the earth.
Ето, то је радост од његова пута; а из праха ниче други.
20 God will not cast away the simple, nor reach out his hand to the evildoer:
Гле, Бог не одбацује доброг, али не прихвата за руку зликовца.
21 Until thy mouth be filled with laughter, and thy lips with rejoicing.
Још ће напунити уста твоја смеха и усне твоје попевања.
22 They that hate thee, shall be clothed with confusion: and the dwelling of the wicked shall not stand.
Ненавидници твоји обући ће се у срамоту, и шатора безбожничког неће бити.
