Job 6
1 But Job answered, and said:
А Јов одговори и рече:
2 O that my sins, whereby I have deserved wrath, and the calamity that I suffer, were weighed in a balance.
О да би се добро измерили јади моји, и заједно се невоља моја метнула на мерила!
3 As the sand of the sea this would appear heavier: therefore my words are full of sorrow:
Претегла би песак морски; зато ми и речи недостаје.
4 For the arrows of the Lord are in me, the rage whereof drinketh up my spirit, and the terrors of the Lord war against me.
Јер су стреле Свемогућег у мени, отров њихов испија ми дух, страхоте Божје ударају на ме.
5 Will the wild ass bray when he hath grass? or will the ox low when he standeth before a full manger?
Риче ли дивљи магарац код траве? Муче ли во код пиће своје?
6 Or can an unsavoury thing be eaten, that is not seasoned with salt? or can a man taste that which when tasted bringeth death?
Једе ли се бљутаво без соли? Има ли сласти у биоцу од јајца?
7 The things which before my soul would not touch, now, through anguish are my meats.
Чега се душа моја није хтела дотакнути, то ми је јело у невољи.
8 Who will grant that my request may come: and that God may give me what I look for?
О да би ми се испунила молба, и да би ми Бог дао шта чекам!
9 And that he that hath begun may destroy me, that he may let loose his hand, and cut me off?
И да би Бог хтео сатрти ме, да би махнуо руком својом, и истребио ме!
10 And that this may be my comfort, that afflicting me with sorrow, he spare not, nor I contradict the words of the Holy One.
Јер ми је још утеха, ако и горим од бола нити ме жали, што нисам тајио речи Светог.
11 For what is my strength, that I can hold out? or what is my end that I should keep patience?
Каква је сила моја да бих претрпео? Какав ли је крај мој да бих продужио живот свој?
12 My strength is not the strength of stones, nor is my flesh of brass.
Је ли сила моја камена сила? Је ли тело моје од бронзе?
13 Behold there is no help for me in myself, and my familiar friends also are departed from me.
Има ли још помоћи у мене? И није ли далеко од мене шта би ме придржало?
14 He that taketh away mercy from his friend, forsaketh the fear of the Lord.
Несрећноме треба милост пријатеља његовог, али је он оставио страх Свемогућег.
15 My brethren have passed by me, as the torrent that passeth swiftly in the valleys.
Браћа моја изневерише као поток, као бујни потоци прођоше,
16 They that fear the hoary frost, the snow shall fall upon them.
Који су мутни од леда, у којима се сакрива снег;
17 At the time when they shall be scattered they shall perish: and after it groweth hot they shall be melted out of their place.
Кад се откраве, отеку; кад се загреју, нестане их с места њихових.
18 The paths of their steps are entangled: they shall walk in vain, and shall perish.
Тамо амо сврћу од путева својих, иду у ништа и губе се.
19 Consider the paths of Thema, the ways of Saba, and wait a little while.
Путници из Теме погледаху, који иђаху у Севу уздаху се у њих;
20 They are confounded, because I have hoped: they are come also even unto me, and are covered with shame.
Али се постидеше што се поуздаше у њих, дошавши до њих осрамотише се.
21 Now you are come: and now seeing my affliction you are afraid.
Тако и ви постасте ништа; видесте погибао моју, и страх вас је.
22 Did I say: Bring to me, and give me of your substance?
Еда ли сам вам рекао: Дајте ми, или од блага свог поклоните ми;
23 Or deliver me from the hand of the enemy, and rescue me out of the hand of the mighty?
Или избавите ме из руке непријатељеве, и из руке насилничке искупите ме?
24 Teach me, and I will hold my peace: and if I have been ignorant in any thing, instruct me.
Поучите ме, и ја ћу ћутати; и у чему сам погрешио, обавестите ме.
25 Why have you detracted the words of truth, whereas there is none of you that can reprove me?
Како су јаке речи истините! Али шта ће укор ваш?
26 You dress up speeches only to rebuke, and you utter words to the wind.
Мислите ли да ће речи укорити, и да је говор човека без надања ветар?
27 You rush in upon the fatherless, and you endeavour to overthrow your friend.
И на сироту нападате, и копате јаму пријатељу свом.
28 However finish what you have begun, give ear, and see whether I lie.
Зато сада погледајте ме, и видите лажем ли пред вама.
29 Answer, I beseech you, without contention: and speaking that which is just, judge ye.
Прегледајте; да не буде неправде; прегледајте, ја сам прав у том.
30 And you shall not And iniquity in my tongue, neither shall folly sound in my mouth.
Има ли неправде на језику мом? Не разбира ли грло моје зла?
