Job 36
1 Eliu also proceeded, and said:
Још говори Елијуј и рече:
2 Suffer me a little, and I will shew thee: for I have yet somewhat to speak in God’s behalf.
Потрпи ме мало, и показаћу ти, јер још има шта бих говорио за Бога.
3 I will repeat my knowledge from the beginning, and I will prove my Maker just.
Почећу издалека беседу своју, и показаћу да је Творац мој праведан.
4 For indeed my words are without a lie, and perfect knowledge shall be proved to thee.
Доиста, неће бити лажне речи моје, код тебе је који право мисли.
5 God doth not cast away the mighty, whereas he himself also is mighty.
Гле, Бог је силан, али никога не одбацује, силан је снагом срчаном.
6 But he saveth not the wicked, and he giveth judgment to the poor.
Не да живети безбожнику, а невољницима чини правду.
7 He will not take away his eyes from the just, and he placeth kings on the throne for ever, and they are exalted.
Не одвраћа од праведника очију својих, него још с царевима на престо посађује их на век, те се узвишују.
8 And if they shall be in chains, and be bound with the cords of poverty:
Ако ли су оковани у пута и свезани ужима невољничким,
9 He shall shew them their works, and their wicked deeds, because they have been violent.
Тада им напомиње дела њихова и безакоња њихова како су силна.
10 He also shall open their ear, to correct them: and shall speak, that they may return from iniquity.
И отвара Му ухо да би се поправили, и говори им да се врате од безакоња.
11 If they shall hear and observe, they shall accomplish their days in good, and their years in glory.
Ако послушају и стану им служити, довршују дане своје у добру и године своје у радости.
12 But if they hear not, they shall pass by the sword, and shall be consumed in folly.
Ако ли не послушају, гину од мача и умиру с безумља.
13 Dissemblers and crafty men prove the wrath of God, neither shall they cry when they are bound.
А који су лицемерног срца, навлаче гнев и не вичу кад их повеже;
14 Their soul shall die in a storm, and their life among the effeminate.
Умире у младости душа њихова и живот њихов међу курвама.
15 He shall deliver the poor out of his distress, and shall open his ear in affliction.
Избавља невољника из невоље његове и отвара му ухо у муци.
16 Therefore he shall set thee at large out of the narrow mouth, and which hath no foundation under it: and the rest of thy table shall be full of fatness.
Тако би и тебе извео из тескобе на пространо место, где ништа не досађује, и мирни сто твој био би пун претилине.
17 Thy cause hath been judged as that of the wicked, cause and judgment thou shalt recover.
Али си заслужио суд безбожнички; и суд и правда снађе те.
18 Therefore let not anger overcome thee to oppress any man: neither let multitude of gifts turn thee aside.
Доиста, гнев је на теби; гледај да те не одбаци у карању, те те велики откуп неће избавити.
19 Lay down thy greatness without tribulation, and all the mighty of strength.
Хоће ли гледати на твоје богатство? Неће ни на злато ни на какву силу блага твог.
20 Prolong not the night that people may come up for them.
Не уздиши за ноћу у коју народи одлазе на своје место.
21 Beware thou turn not aside to iniquity: for this thou hast begun to follow after misery.
Чувај се да не погледаш на таштину и волиш на њу него невољу.
22 Behold, God is high in his strength, and none is like him among the lawgivers.
Гле, Бог је највиши својом силом, ко је учитељ као Он?
23 Who can search out his ways? or who can say to him: Thou has wrought iniquity?
Ко Му је одредио пут Његов? Или ко ће Му рећи: Чиниш неправо?
24 Remember that thou knowest not his work, concerning which men have sung.
Опомињи се да величаш дела Његова, која гледају људи.
25 All men see him, every one beholdeth afar off.
Сви људи виде их, сваки их гледа из далека.
26 Behold, God is great, exceeding our knowledge: the number of his years is inestimable.
Гле, Бог је велик, и не можемо Га познати, број година Његових не може се докучити.
27 He lifteth up the drops of rain, and poureth out showers like floods:
Јер Он стеже капље водене, које лију дажд из облака Његових;
28 Which flow from the clouds that cover all above.
Кад теку облаци, капљу на мноштво људско.
29 If he will spread out clouds as his tent,
И ко би разумео простор облацима и грмљаву у шатору његовом?
30 And lighten with his light from above, he shall cover also the ends of the sea.
Како простире над њим светлост своју, и дубине морске покрива?
31 For by these he judgeth people, and giveth food to many mortals.
Тиме суди народима, даје хране изобила.
32 In his hands he hideth the light, and commandeth it to come again.
Рукама заклања светлост, и наређује кога да срете,
33 He sheweth his friend concerning it, that it is his possession, and that he may come up to it.
Јављајући према њему добру вољу своју, и према стоци и према роду земаљском.
