Job 3
1 After this Job opened his mouth, and cursed his day,
Потом отвори уста своја Јов и стаде клети дан свој.
2 And he said:
И проговоривши Јов рече:
3 Let the day perish wherein I was born, and the night in which it was said: A man child is conceived.
Не било дана у који се родих, и ноћи у којој рекоше: Роди се детић!
4 Let that day be turned into darkness, let not God regard it from above, and let not the light shine upon it.
Био тај дан тама, не гледао га Бог озго, и не осветљавала га светлост!
5 Let darkness, and the shadow of death cover it, let a mist overspread it, and let it be wrapped up in bitterness.
Мрак га запрзнио и сен смртни, облак га обастирао, био страшан као најгори дани!
6 Let a darksome whirlwind seize upon that night, let it not be counted in the days of the year, nor numbered in the months.
Ноћ ону освојила тама, не радовала се међу данима годишњим, не бројала се у месеце!
7 Let that night be solitary, and not worthy of praise.
Гле, ноћ она била пуста, певања не било у њој!
8 Let them curse it who curse the day. who are ready to raise up a leviathan:
Клели је који куну дане, који су готови пробудити крокодила!
9 Let the stars be darkened with the mist thereof: let it expect light and not see it, nor the rising of the dawning of the day:
Потамнеле звезде у сумрачје њено, чекала видело и не дочекала га, и не видела зори трепавица;
10 Because it shut not up the doors of the womb that bore me, nor took away evils from my eyes.
Што ми није затворила врата од утробе и није сакрила муку од мојих очију.
11 Why did I not die in the womb, why did I not perish when I came out of the belly?
Зашто не умрех у утроби? Не издахнух излазећи из утробе?
12 Why received upon the knees? why suckled at the breasts?
Зашто ме прихватише кољена? Зашто сисе, да сем?
13 For now I should have been asleep and still, and should have rest in my sleep.
Јер бих сада лежао и почивао; спавао бих, и био бих миран,
14 With kings and consuls of the earth, who build themselves solitudes:
С царевима и саветницима земаљским, који зидаше себи пустолине,
15 Or with princes, that possess gold, and All their houses with silver:
Или с кнезовима, који имаше злата, и куће своје пунише сребра.
16 Or as a hidden untimely birth I should not be, or as they that being conceived have not seen the light.
Или зашто не бих као недоношче сакривено, као дете које не угледа видела?
17 There the wicked cease from tumult, and there the wearied in strength are at rest.
Онде безбожници престају досађивати, и онде почивају изнемогли,
18 And they sometime bound together without disquiet, have not heard the voice of the oppressor.
И сужњи се одмарају и не чују глас настојников.
19 The small and great are there, and the servant is free from his master.
Мали и велики онде је, и роб слободан од свог господара.
20 Why is light given to him that is in misery, and life to them that are in bitterness of soul?
Зашто се даје видело невољнику и живот онима који су тужног срца,
21 That look for death, and it cometh not, as they that dig for a treasure:
Који чекају смрт а ње нема, и траже је већма него закопано благо,
22 And they rejoice exceedingly when they have found the grave.
Који играју од радости и веселе се кад нађу гроб?
23 To a man whose way is hidden, and God hath surrounded him with darkness?
Човеку, коме је пут сакривен и ког је Бог затворио одсвуда?
24 Before I eat I sigh: and as overflowing waters, so is my roaring:
Јер пре јела мог долази уздах мој, и као вода разлива се јаук мој.
25 For the fear which I feared hath come upon me: and that which I was afraid of, hath befallen me.
Јер чега се бојах дође на мене, и чега се страшах задеси ме.
26 Have I not dissembled? have I not kept silence? have I not been quiet? and indignation is come upon me.
Не почивах нити имах мира нити се одмарах, и опет дође страхота.
