Job 24
1 Times are not hid from the Almighty: but they that know him, know not his days.
Зашто Свемогућем нису сакривена времена? И који Га знају, не виде дана Његових?
2 Some have removed landmarks, have taken away flocks by force, and fed them.
Међе помичу безбожни, отимају стадо и пасу;
3 They have driven away the ass of the fatherless, and have taken away the widow’s ox for a pledge.
Магарца сиротама одгоне; у залогу узимају вола удовици;
4 They have overturned the way of the poor, and have oppressed together the meek of the earth.
Сиромахе одбијају с пута; убоги у земљи крију се сви.
5 Others like wild asses in the desert go forth to their work: by watching for a prey they get bread for their children.
Гле, као дивљи магарци у пустињи излазе на посао свој устајући рано на плен; пустиња је храна њима и деци њиховој.;
6 They reap the field that is not their own, and gather the vintage of his vineyard whom by violence they have oppressed.
Жању њиву и беру виноград који није њихов;
7 They send men away naked, taking away their clothes who have no covering in the cold:
Гола нагоне да ноћује без хаљине, који се немају чим покрити по зими,
8 Who are wet, with the showers of the mountains, and having no covering embrace the stones.
Окисли од пљуска у гори, немајући заклона, привијају се к стени.
9 They have violently robbed the fatherless, and stripped the poor common people.
Грабе сироче од дојке и са сиромаха скидају залог.
10 From the naked and them that go without clothing, and from the hungry they have taken away the ears of corn.
Голог остављају да иде без хаљине, и оне који носе снопове да гладују.
11 They have taken their rest at noon among the stores of them, who after having trodden the winepresses suffer thirst.
Који међу њиховим зидовима уље цеде и грожђе у кацама газе, подносе жеђ.
12 Out of the cities they have made men to groan, and the soul of the wounded hath cried out, and God doth not suffer it to pass unrevenged.
Људи у граду уздишу, и душе побијених вичу, а Бог не укида то.
13 They have been rebellious to the light, they have not known his ways, neither have they returned by his paths.
Они се противе светлости, не знају за путеве њене и не стају на стазама њеним.
14 The murderer riseth at the very break of day, he killeth the needy, and the poor man: but in the night he will be as a thief.
Зором устајући крвник убија сиромаха и убогог; а ноћу је као лупеж.
15 The eye of the adulterer observeth darkness, saying: No eye shall see me: and he will cover his face.
И око курварово пази на сумрак говорећи: Да ме око не види. И сакрива лице.
16 He diggeth through houses in the dark, as in the day they had appointed for themselves, and they have not known the light.
Прокопавају по мраку куће, које обдан себи забележе; не знају за светлост.
17 If the morning suddenly appear, it is to them the shadow of death: and they walk in darkness as if it were in light.
Јер је зора њима свима сен смртни; ако их ко позна, страх их је сена смртног.
18 He is light upon the face of the water: cursed be his portion on the earth, let him not walk by the way of the vineyards.
Брзи су као поврх воде, проклет је део њихов на земљи; неће видети пута виноградског.
Као што суша и врућина граби воде снежне, тако гроб грешнике. (Sheol h7585)
20 Let mercy forget him: may worms be his sweetness: let him be remembered no more, but be broken in pieces as an unfruitful tree.
Заборавља их утроба материна, слатки су црвима, не спомињу се више; као дрво скршиће се неправедник.
21 For he hath fed the barren that beareth not, and to the widow he hath done no good.
Здружује с њим нероткињу која не рађа, и удовици не чини добра.
22 He hath pulled down the strong by his might: and when he standeth up, he shall not trust to his life.
Граби јаке својом силом; остане ли који, не узда се у живот свој.
23 God hath given him place for penance, and he abuseth it unto pride: but his eyes are upon his ways.
Да му Бог да у шта ће се поуздати; али очи Његове пазе на њихове путе.
24 They are lifted up for a little while and shall not stand, and shall be brought down as all things, and shall be taken away, and as the tops of the ears of corn they shall be broken.
Узвисе се за мало, па их нема; падају и гину као сви други, и као врх од класа одсецају се.
25 And if it be not so, who can convince me that I have lied, and set my words before God?
Није ли тако? Ко ће ме утерати у лаж и обратити у ништа речи моје?
