Job 18
1 Then Baldad the Suhite answered, and said:
А Вилдад Сушанин одговори и рече:
2 How long will you throw out words? understand first, and so let us speak.
Кад ћете свршити разговор? Оразумите се, па ћемо онда говорити.
3 Why are we reputed as beasts, and counted vile before you?
Зашто се мисли да смо као стока? Зашто смо гадни у вашим очима?
4 Thou that destroyest thy soul in thy fury, shall the earth be forsaken for thee, and shall rocks be removed out of their place?
Који растржеш душу своју у јарости својој, хоће ли се тебе ради оставити земља и стена се преместити са свог места?
5 Shall not the light of the wicked be extinguished, and the flame of his fire not shine?
Да, видело безбожних угасиће се, и искра огња њиховог неће сијати.
6 The light shall be dark in his tabernacle, and the lamp that is over him, shall be put out.
Видело ће помркнути у шатору његовом, и жижак ће се његов угасити у њему.
7 The step of his strength shall be straitened, and his own counsel shall cast him down headlong.
Силни кораци његови стегнуће се, и обориће га његова намера.
8 For he hath thrust his feet into a net, and walketh in its meshes.
Јер ће се увалити у замку ногама својим и наићи ће на мрежу;
9 The sole of his foot shall be held in a snare, and thirst shall burn against him.
Ухватиће га замка за пету и свладаће га лупеж.
10 A gin is hidden for him in the earth, and his trap upon the path.
Сакривено му је пругло на земљи, и клопка на стази.
11 Fears shall terrify him on every side, and shall entangle his feet.
Од свуда ће га страхоте страшити и тераће га устопце.
12 Let his strength be wasted with famine, and let hunger invade his ribs.
Изгладнеће сила његова, и невоља ће бити готова уза њ.
13 Let it devour the beauty of his skin, let the firstborn death consume his arms.
Појешће жиле коже његове, појешће жиле његове првенац смрти.
14 Let his confidence be rooted out of his tabernacle, and let destruction tread upon him like a king.
Ишчупаће се из стана његовог узданица његова, и то ће га одвести к цару страшном.
15 Let the companions of him that is not, dwell in his tabernacle, let brimstone be sprinkled in his tent.
Наставаће се у шатору његовом, који неће бити његов, посуће се сумпором стан његов.
16 Let his roots be dried up beneath, and his harvest destroyed above.
Жиле ће се његове посушити оздо, и озго ће се сасећи гране његове.
17 Let the memory of him perish from the earth and let not his name be renowned in the streets.
Спомен ће његов погинути на земљи, нити ће му име бити по улицама.
18 He shall drive him out of light into darkness, and shall remove him out of the world.
Одагнаће се из светлости у мрак, и избациће се из света.
19 His seed shall not subsist, nor his offspring among his people, nor any remnants in his country.
Ни сина ни унука неће му бити у народу његовом, нити каквог остатка у становима његовим.
20 They that come after him shall be astonished at his day, and horror shall fall upon them that went before.
Чудиће се дану његовом који буду после њега, а који су били пре обузеће их страх.
21 These men are the tabernacles of the wicked, and this the place of him that knoweth not God.
Такви су станови безаконикови, и такво је место оног који не зна за Бога.
