Job 15
1 And Eliphaz the Themanite, answered, and said:
А Елифас Теманац одговори и рече:
2 Will a wise man answer as if he were speaking in the wind, and fill his stomach with burning heat?
Хоће ли мудар човек казивати празне мисли и пунити трбух ветром источним,
3 Thou reprovest him by words, who is not equal to thee, and thou speakest that which is not good for thee.
Препирући се говором који не помаже и речима које нису ни на шта?
4 As much as is in thee, thou hast made void fear, and hast taken away prayers from before God.
А ти уништаваш страх Божји и укидаш молитве к Богу.
5 For thy iniquity hath taught thy mouth, and thou imitatest the tongue of blasphemers.
Јер безакоње твоје показују уста твоја, ако и јеси изабрао језик лукав.
6 Thy own mouth shall condemn thee, and not I: and thy own lips shall answer thee.
Осуђују те уста твоја, а не ја; и усне твоје сведоче на те.
7 Art thou the first man that was born, or wast thou made before the hills?
Јеси ли се ти први човек родио? Или си пре хумова саздан?
8 Hast thou heard God’s counsel, and shall his wisdom be inferior to thee?
Јеси ли тајну Божију чуо и покупио у себе мудрост?
9 What knowest thou that we are ignorant of? what dost thou understand that we know not?
Шта ти знаш што ми не бисмо знали? Шта ти разумеш што не би било у нас?
10 There are with us also aged and ancient men, much elder than thy fathers.
И седих и старих људи има међу нама, старијих од оца твог.
11 Is it a great matter that God should comfort thee? but thy wicked words hinder this.
Мале ли су ти утехе Божије? Или имаш шта сакривено у себи?
12 Why doth thy heart elevate thee, and why dost thou stare with thy eyes, as if they were thinking great things?
Што те је занело срце твоје? И што севају очи твоје,
13 Why doth thy spirit swell against God, to utter such words out of thy mouth?
Те обраћаш против Бога дух свој и пушташ из уста својих такве речи?
14 What is man that he should be without spot, and he that is born of a woman that he should appear just?
Шта је човек, да би био чист, и рођени од жене, да би био прав?
15 Behold among his saints none is unchangeable, and the heavens are not pure in his sight.
Гле, не верује свецима својим, и небеса нису чиста пред очима Његовим;
16 How much more is man abominable, and unprofitable, who drinketh iniquity like water?
А камоли гадни и смрдљиви човек, који пије неправду као воду?
17 I will shew thee, hear me: and I will tell thee what I have seen.
Ја ћу ти казати, послушај ме, и приповедићу ти шта сам видео,
18 Wise men confess and hide not their fathers.
Шта мудраци казаше и не затајише, шта примише од отаца својих,
19 To whom alone the earth was given, and no stranger hath passed among them.
Којима самим дана би земља, и туђин не прође кроз њу.
20 The wicked man is proud all his days, and the number of the years of his tyranny is uncertain.
Безбожник се мучи свега века свог, и насилнику је мало година остављено.
21 The sound of dread is always in his ears: and when there is peace, he always suspecteth treason.
Страх му зуји у ушима, у мирно доба напада пустошник на њ.
22 He believeth not that he may return from darkness to light, looking round about for the sword on every side.
Не верује да ће се вратити из таме, одсвуда привиђа мач.
23 When he moveth himself to seek bread, he knoweth that the day of darkness is ready at his hand.
Тумара за хлебом говорећи: Где је? Зна да је за њ спремљен дан тамни.
24 Tribulation shall terrify him, and distress shall surround him, as a king that is prepared for the battle.
Туга и невоља страше га, и наваљују на њ као цар готов на бој.
25 For he hath stretched out his hand against God, and hath strengthened himself against the Almighty.
Јер је замахнуо на Бога руком својом, и Свемогућем се опро.
26 He hath run against him with his neck raised up, and is armed with a fat neck.
Трчи исправљена врата на њ с многим високим штитовима својим.
27 Fatness hath covered his face, and the fat hangeth down on his sides.
Јер је покрио лице своје претилином, и наваљао сало на бокове своје.
28 He hath dwelt in desolate cities, and in desert houses that are reduced into heaps.
И седео је у градовима раскопаним и у кућама пустим, обраћеним у гомилу камења.
29 He shall not be enriched, neither shall his substance continue, neither shall he push his root in the earth.
Неће се обратити нити ће остати благо његово, и неће се раширити по земљи добро његово.
30 He shall not depart out of darkness: the flame shall dry up his branches, and he shall be taken away by the breath of his own month.
Неће изаћи из мрака, огранке његове осушиће пламен, однеће га дух уста његових.
31 He shall not believe, being vainly deceived by error, that he may be redeemed with any price.
Нека се не узда у таштину преварени, јер ће му таштина бити плата.
32 Before his days be full he shall perish: and his hands shall wither away.
Пре свог времена свршиће се, и грана његова неће зеленети.
33 He shall be blasted as a vine when its grapes are in the first flower, and as an olive tree that casteth its flower.
Откинуће се као с лозе незрео грозд његов и пупци ће се његови као с маслине побацати.
34 For the congregation of the hypocrite is barren, and fire shall devour their tabernacles, who love to take bribes.
Јер ће опустети збор лицемерски, и огањ ће спалити шаторе оних који примају поклоне.
35 He hath conceived sorrow, and hath brought forth iniquity, and his womb prepareth deceits.
Зачињу невољу и рађају муку, и трбух њихов саставља превару.
