Job 13
1 Behold my eye hath seen all these things, and my ear hath heard them, and I have understood them all.
Ето, све је то видело око моје, чуло ухо моје, и разумело.
2 According to your knowledge I also know: neither am I inferior to you.
Шта ви знате, знам и ја, нисам гори од вас.
3 But yet I will speak to the Almighty, and I desire to reason with God.
Ипак бих говорио са Свемогућим, и рад сам с Богом правдати се.
4 Having first shewn that you are forgers of lies, and maintainers of perverse opinions.
Јер ви измишљате лажи, сви сте залудни лекари.
5 And I wish you would hold your peace, that you might be thought to be wise men.
О да бисте сасвим ћутали! Били бисте мудри.
6 Hear ye therefore my reproof, and attend to the judgment of my lips.
Чујте мој одговор, и слушајте разлоге уста мојих.
7 Hath God any need of your lie, that you should speak deceitfully for him?
Треба ли да говорите за Бога неправду или превару да говорите за Њ?
8 Do you accept his person, and do you endeavour to judge for God?
Треба ли да Му гледате ко је? Треба ли да се препирете за Бога?
9 Or shall it please him, from whom nothing can be concealed? or shall he be deceived as a man, with your deceitful dealings?
Хоће ли бити добро кад вас стане испитивати? Хоћете ли Га преварити као што се вара човек?
10 He shall reprove you, because in secret you accept his person.
Заиста ће вас карати, ако тајно узгледате ко је.
11 As soon as he shall move himself, he shall trouble you: and his dread shall fall upon you.
Величанство Његово неће ли вас уплашити? И страх Његов неће ли вас спопасти?
12 Your remembrance shall be compared to ashes, and your necks shall be brought to clay.
Спомени су ваши као пепео, и ваше висине као гомиле блата.
13 Hold your peace a little while, that I may speak whatsoever my mind shall suggest to me.
Ћутите и пустите ме да ја говорим, па нека ме снађе шта му драго.
14 Why do I tear my flesh with my teeth, and carry my soul in my hands?
Зашто бих кидао месо своје својим зубима и душу своју метао у своје руке?
15 Although he should bill me, I will trust in him: but yet I will reprove my ways in his sight.
Гле, да ме и убије, опет ћу се уздати у Њ, али ћу бранити путеве своје пред Њим.
16 And he shall be my saviour: for no hypocrite shall come before his presence.
И Он ће ми бити спасење, јер лицемер неће изаћи преда Њ.
17 Hear ye my speech, and receive with Sour ears hidden truths.
Слушајте добро беседу моју, и нека вам уђе у уши шта ћу исказати.
18 If I shall be judged, I know that I shall be found just.
Ево, спремио сам парбу своју, знам да ћу бити прав.
19 Who is he that will plead against me? let him come: why am I consumed holding my peace?
Ко ће се прети са мном? Да сад умукнем, издахнуо бих.
20 Two things only do not to me, and then from thy face I shall not be hid:
Само двоје немој ми учинити, па се нећу крити од лица Твог.
21 Withdraw thy hand far from me, and let not thy dread terrify me.
Уклони руку своју од мене, и страх Твој да ме не страши.
22 Call me, and I will answer thee: or else I will speak, and do thou answer me.
Потом зови ме, и ја ћу одговарати; или ја да говорим, а Ти ми одговарај.
23 How many are my iniquities and sins? make me know my crimes and offences.
Колико је безакоња и греха мојих? Покажи ми преступ мој и грех мој.
24 Why hidest thou thy face, and thinkest me thy enemy?
Зашто скриваш лице своје и држиш ме за непријатеља свог?
25 Against a leaf, that is carried away with the wind, thou shewest thy power, and thou pursuest a dry straw.
Хоћеш ли скршити лист који носи ветар или ћеш гонити суву сламку,
26 For thou writest bitter things against me, and wilt consume me for the sins of my youth.
Кад ми пишеш горчине, и дајеш ми у наследство грехе младости моје,
27 Thou hast put my feet in the stocks, and hast observed all my paths, and hast considered the steps of my feet:
И мећеш ноге моје у кладе, и пазиш на све стазе моје и идеш за мном устопце?
28 Who am to be consumed as rottenness, and as a garment that is moth-eaten.
А он се распада као трулина, као хаљина коју једе мољац.
