Hosea 7
1 When I would have healed Israel, the iniquity of Ephraim was discovered, and the wickedness of Samaria, for they have committed falsehood, and the thief is come in to steal, the robber is without.
Кад лечим Израиља, тада се показује безакоње Јефремово и злоћа самаријска; јер чине лаж, и лупеж улази, и напољу удара чета.
2 And lest they may say in their hearts, that I remember all their wickedness: their own devices now have beset them about, they have been done before my face.
И не говоре у срцу свом да ја памтим свако безакоње њихово; сада стоје око њих дела њихова, преда мном су.
3 They have made the king glad with their wickedness: and the princes with their lies.
Неваљалством својим веселе цара и лажима својим кнезове.
4 They are all adulterers, like an oven heated by the baker: the city rested a little from the mingling of the leaven, till the whole was leavened.
Сви чине прељубу; као пећ су коју ужари хлебар, који престане стражити кад замеси тесто па докле ускисне.
5 The day of our king, the princes began to be mad with wine: he stretched out his hand with scorners.
На дан цара нашег разболеше се кнезови од меха вина, и он пружи руку своју подсмевачима.
6 Because they have applied their heart like an oven, when he laid snares for them: he slept all the night baking them, in the morning he himself was heated as a flaming fire.
Јер на заседе своје управљају срце своје, које је као пећ; хлебар њихов спава целу ноћ, ујутру гори као пламен огњени.
7 They were all heated like an oven, and have devoured their judges: all their kings have fallen: there is none amongst them that calleth unto me.
Сви су као пећ угрејани и прождиру своје судије; сви цареви њихови падају, ниједан између њих не виче к мени.
8 Ephraim himself is mixed among the nations: Ephraim is become as bread baked under the ashes, that is not turned.
Јефрем се помешао с народима; Јефрем је погача непреврнута.
9 Strangers have devoured his strength, and he knew it not: yea, grey hairs also are spread about upon him, and he is ignorant of it.
Иностранци једу му силу, а он не зна; седе косе попадају га, а он не зна.
10 And the pride of Israel shall be humbled before his face: and they have not returned to the Lord their God, nor have they sought him in all these.
И поноситост Израиљева сведочи му у очи, али се не враћају ка Господу Богу свом нити Га траже уза све то.
11 And Ephraim is become as a dove that is decoyed, not having a heart: they called upon Egypt, they went to the Assyrians.
И Јефрем је као голуб, луд, безуман; зову Мисир, иду у Асирску.
12 And when they shall go, I will spread my net upon them: I will bring them down as the fowl of the air, I will strike them as their congregation hath heard.
Кад отиду, разапећу на њих мрежу своју, као птице небеске свући ћу их, караћу их како је казивано у збору њиховом.
13 Woe to them, for they have departed from me: they shall be wasted because they have transgressed against me: and I redeemed them: and they have spoken lies against me.
Тешко њима, јер зађоше од мене; погибао ће им бити, јер ме изневерише; ја их искупих, а они говорише на ме лаж.
14 And they have not cried to me with their heart, but they howled in their beds: they have thought upon wheat and wine, they are departed from me.
Нити ме призиваше из срца свог, него ридаше на одрима својим; жита и вина ради скупљајући се одступају од мене.
15 And I have chastised them, and strengthened their arms: and they have imagined evil against me.
Кад их карах, укрепих им мишице; али они мислише зло на ме.
16 They returned, that they might be without yoke: they became like a deceitful bow: their princes shall fall by the sword, for the rage of their tongue. This is their derision in the land of Egypt.
Враћају се, али не ка Вишњем, посташе као лук лажљив; кнезови ће њихови попадати од мача с обести језика свог; то ће им бити подсмех у земљи мисирској.
