Hebrews 8
1 Now of the things which we have spoken, this is the sum: We have such an high priest, who is set on the right hand of the throne of majesty in the heavens,
А ово је глава од тога што говоримо: имамо таквог Поглавара свештеничког који седи с десне стране престола Величине на небесима;
2 A minister of the holies, and of the true tabernacle, which the Lord hath pitched, and not man.
Који је слуга светињама и истинитој скинији, коју начини Господ, а не човек.
3 For every high priest is appointed to offer gifts and sacrifices: wherefore it is necessary that he also should have some thing to offer.
Јер се сваки поглавар свештенички поставља да приноси даре и жртве; зато ваља да и Овај шта има што ће принети.
4 If then he were on earth, he would not be a priest: seeing that there would be others to offer gifts according to the law,
Јер да је на земљи, не би био свештеник, кад имају свештеници који приносе даре по закону,
5 Who serve unto the example and shadow of heavenly things. As it was answered to Moses, when he was to finish the tabernacle: See (saith he) that thou make all things according to the pattern which was shewn thee on the mount.
Који служе обличју и сену небеских ствари, као што би речено Мојсију кад хтеде скинију да начини: Гледај, рече, да начиниш све по прилици која ти је показана на гори.
6 But now he hath obtained a better ministry, by how much also he is a mediator of a better testament, which is established on better promises.
А сад доби бољу службу, као што је и посредник бољег завета, који се на бољим обећањима утврди.
7 For if that former had been faultless, there should not indeed a place have been sought for a second.
Јер да је онај први без мане био, не би се другом тражило места.
8 For finding fault with them, he saith: Behold, the days shall come, saith the Lord: and I will perfect unto the house of Israel, and unto the house of Juda, a new testament:
Јер кудећи их говори: Ево дани иду, говори Господ, и начинићу с домом Израиљевим и с домом Јудиним нов завет;
9 Not according to the testament which I made to their fathers, on the day when I took them by the hand to lead them out of the land of Egypt: because they continued not in my testament: and I regarded them not, saith the Lord.
Не по завету који начиних с очевима њиховим у онај дан кад их узех за руку да их изведем из земље мисирске; јер они не осташе у завету мом, и ја не марих за њих, говори Господ.
10 For this is the testament which I will make to the house of Israel after those days, saith the Lord: I will give my laws into their mind, and in their heart will I write them: and I will be their God, and they shall be my people:
Јер је ово завет који ћу начинити с домом Израиљевим после оних дана, говори Господ: даћу законе своје у мисли њихове, и на срцима њиховим написаћу их, и бићу им Бог, и они ће бити мени народ.
11 And they shall not teach every man his neighbour and every man his brother, saying, Know the Lord: for all shall know me from the least to the greatest of them:
И ниједан неће учити свог ближњег, и ниједан брата свог, говорећи: Познај Господа; јер ће ме сви познати од малог до великог међу њима.
12 Because I will be merciful to their iniquities, and their sins I will remember no more.
Јер ћу бити милостив неправдама њиховим, и грехе њихове и безакоња њихова нећу више спомињати.
13 Now in saying a new, he hath made the former old. And that which decayeth and groweth old, is near its end.
А кад вели: нов завет, први начини ветхим; а шта је ветхо и остарело, близу је краја.
