Hebrews 4
1 Let us fear therefore lest the promise being left of entering into his rest, any of you should be thought to be wanting.
Да се бојимо, дакле, да како док је још остављено обећање да се улази у покој Његов, не закасни који од вас.
2 For unto us also it hath been declared, in like manner as unto them. But the word of hearing did not profit them, not being mixed with faith of those things they heard.
Јер је нама објављено као и онима; али онима не помаже чувена реч, јер не вероваше они који чуше.
3 For we, who have believed, shall enter into rest; as he said: As I have sworn in my wrath; If they shall enter into my rest; and this indeed when the works from the foundation of the world were finished.
Јер ми који веровасмо улазимо у покој, као што рече: Зато се заклех у гневу свом да неће ући у покој мој, ако су дела и била готова од постања света.
4 For in a certain place he spoke of the seventh day thus: And God rested the seventh day from all his works.
Јер негде рече за седми дан овако: и почину Бог у дан седми од свих дела својих.
5 And in this place again: If they shall enter into my rest.
И на овом месту опет: Неће ући у покој мој.
6 Seeing then it remaineth that some are to enter into it, and they, to whom it was first preached, did not enter because of unbelief:
Будући, пак, да неки имају да уђу у њега, и они којима је најпре јављено не уђоше за непослушање;
7 Again he limiteth a certain day, saying in David, Today, after so long a time, as it is above said: Today if you shall hear his voice, harden not your hearts.
Опет одреди један дан, данас, говорећи у Давиду по толиком времену, као што се пре каза: Данас ако глас Његов чујете, не будите дрвенастих срца.
8 For if Jesus had given them rest, he would never have afterwards spoken of another day.
Јер да је Исус оне довео у покој, не би за други дан говорио потом.
9 There remaineth therefore a day of rest for the people of God.
Дакле је остављено још почивање народу Божијем.
10 For he that is entered into his rest, the same also hath rested from his works, as God did from his.
Јер који уђе у покој Његов, и он почива од дела својих, као и Бог од својих.
11 Let us hasten therefore to enter into that rest; lest any man fall into the same example of unbelief.
Да се постарамо, дакле, ући у тај покој, да не упадне ко у ону исту гатку неверства.
12 For the word of God is living and effectual, and more piercing than any two edged sword; and reaching unto the division of the soul and the spirit, of the joints also and the marrow, and is a discerner of the thoughts and intents of the heart.
Јер је жива реч Божија, и јака, и оштрија од сваког мача оштрог с обе стране, и пролази тја до растављања и душе и духа, и зглавака и мозга, и суди мислима и помислима срца.
13 Neither is there any creature invisible in his sight: but all things are naked and open to his eyes, to whom our speech is.
И нема твари непознате пред Њиме, него је све голо и откривено пред очима Оног коме говоримо.
14 Having therefore a great high priest that hath passed into the heavens, Jesus the Son of God: let us hold fast our confession.
Имајући, дакле, великог Поглавара свештеничког, који је прошао небеса, Исуса сина Божијег, да се држимо признања.
15 For we have not a high priest, who can not have compassion on our infirmities: but one tempted in all things like as we are, without sin.
Јер немамо Поглавара свештеничког који не може пострадати с нашим слабостима, него који је у свачему искушан као и ми, осим греха.
16 Let us go therefore with confidence to the throne of grace: that we may obtain mercy, and find grace in seasonable aid.
Да приступимо, дакле, слободно к престолу благодати, да примимо милост и нађемо благодат за време кад нам затреба помоћ.
