Genesis 34
1 And Dina the daughter of Lia went out to see the women of that country.
А Дина кћи Лијина, коју роди Јакову, изађе да гледа девојке у оном крају.
2 And when Sichem the son of Hemor the Hevite, the prince of that land, saw her, he was in love with her: and took her away, and lay with her, ravishing the virgin.
А угледа је Сихем, син Емора Ефејина, кнеза од оне земље, и узе је и леже с њом и осрамоти је.
3 And his soul was fast knit unto her, and whereas she was sad, he comforted her with sweet words.
И приону срце његово за Дину кћер Јаковљеву, и девојка му омиле, и он јој се умиљаваше.
4 And going to Hemor his father, he said: Get me this damsel to wife.
И рече Сихем Емору оцу свом говорећи: Ожени ме овом девојком.
5 But when Jacob had heard this, his sons being absent, and employed in feeding the cattle, he held his peace till they came back.
А Јаков чу да је осрамотио Дину кћер његову; а синови његови беху у пољу са стоком његовом, и Јаков оћуте докле они не дођу.
6 And when Hemor the father of Sichem was come out to speak to Jacob,
А Емор отац Сихемов изиђе к Јакову да се разговори с њим.
7 Behold his sons came from the field: and hearing what had passed, they were exceeding angry, because he had done a foul thing in Israel, and committed an unlawful act, in ravishing Jacob’s daughter,
А кад дођоше синови Јаковљеви из поља и чуше шта је било, жао би људима врло и разгневише се веома, што учини срамоту Израиљу облежав кћер Јаковљеву, како не би ваљало чинити.
8 And Hemor spoke to them: The soul of my son Sichem has a longing for your daughter: give her him to wife:
Тада им рече Емор говорећи: Син мој Сихем срцем приону за вашу кћер; подајте му је за жену.
9 And let us contract marriages one with another: give us your daughters and take you our daughters,
И опријатељите се с нама; кћери своје удајите за нас и кћерима нашим жените се.
10 And dwell with us: the land is at your command, till, trade, and possess it.
Па живите с нама, и земља ће вам бити отворена; настаните се и тргујте и држите баштине у њој.
11 Sichem also said to her father and to her brethren: Let me find favour in your sight: and whatsoever you shall appoint I will give.
И рече Сихем оцу девојчином и браћи јој: Да нађем милост пред вама, и даћу шта ми год кажете.
12 Raise the dowry, and ask gifts, and I will gladly give what you shall demand: only give me this damsel to wife.
Иштите ми колико год хоћете уздарја и дара, ја ћу дати шта год кажете; само ми дајте девојку за жену.
13 The sons of Jacob answered Sichem and his father deceitfully, being enraged at the deflowering of their sister:
А синови Јаковљеви одговорише Сихему и Емору оцу његовом преварно, јер осрамоти Дину сестру њихову.
14 We cannot do what you demand, nor give our sister to one that is uncircumcised, which with us is unlawful and abominable.
И рекоше им: Не можемо то учинити ни дати сестре своје за човека необрезаног, јер је то срамота нама.
15 But in this we may be allied with you, if you will be like us, and all the male sex among you be circumcised:
Него ћемо вам учинити по вољи, ако ћете се изједначити с нама и обрезати све мушкиње између себе.
16 Then will we mutually give and take your daughters, and ours: and we will dwell with you, and will be one people:
Онда ћемо удавати своје кћери за вас и женићемо се вашим кћерима, и постаћемо један народ.
17 But if you will not be circumcised, we will take our daughter and depart:
Ако ли не пристанете да се обрежете, ми ћемо узети своју девојку и отићи ћемо.
18 Their offer pleased Hemor, and Sichem his son:
И по вољи бише речи њихове Емору и Сихему сину Еморовом.
19 And the young man made no delay, but forthwith fulfilled what was required, for he loved the damsel exceedingly, and he was the greatest man in all his father’s house.
И момак не оклеваше учинити то; јер му кћи Јаковљева омиле веома; и он беше највише поштован између свих у кући оца свог.
20 And going into the gate of the city they spoke to the people:
И отиде Емор и син му Сихем на врата града свог, и рекоше грађанима говорећи:
21 These men are peaceable and willing to dwell with us: let them trade in the land, and till it, which being large and wide wanteth men to till it: we shall take their daughters for wives, and we will give them ours.
Ови људи хоће мирно да живе с нама, да се настане у овој земљи и да тргују по њој; а ево земља је широка и за њих; па ћемо се кћерима њиховим женити и своје ћемо кћери удавати за њих.
22 One thing there is for which so great a good is deferred: We must circumcise every male among us, following the manner of the nation.
Али ће тако пристати да живе с нама и да постанемо један народ, ако се све мушкиње међу нама обрежу, као што су они обрезани.
23 And their substance, and cattle, and all that they possess, shall be ours: only in this let us condescend, and by dwelling together, we shall make one people.
Њихова стока и њихово благо и сва говеда њихова неће ли бити наша? Сложимо се само с њима, па ће остати код нас.
24 And they all agreed, and circumcised all the males.
И који излажаху на врата града његовог, сви послушаше Емора и Сихема сина његовог; и обреза се све мушкиње, сви који излажаху на врата града његовог.
25 And behold the third day, when the pain of the wound was greatest, two of the sons of Jacob, Simeon and Levi, the brothers of Dina, taking their swords, entered boldly into the city, and slew all the men:
А трећи дан кад они беху у боловима, узеше два сина Јаковљева Симеун и Левије, браћа Динина, сваки свој мач и уђоше слободно у град и побише све мушкиње.
26 And they killed also Hemor and Sichem, and took away their sister Dina, out of Sichem’s house.
Убише и Емора и сина му Сихема оштрим мачем, и узевши Дину из куће Сихемове отидоше.
27 And when they were gone out, the other sons of Jacob came upon the slain; and plundered the city in revenge of the rape.
Тада дођоше синови Јаковљеви на побијене, и опленише град, јер у њему би осрамоћена сестра њихова.
28 And they took their sheep and their herds and their asses, wasting all they had in their houses and in the fields.
И узеше овце њихове и говеда њихова и магарце њихове, шта год беше у граду и шта бод беше у пољу.
29 And their children and wives they took captive,
И све благо њихово, и сву децу и жене њихове похваташе и одведоше, и шта год беше у којој кући.
30 And when they had boldly perpetrated these things, Jacob said to Simeon and Levi: You have troubled me, and made me hateful to the Chanaanites and Pherezites, the inhabitants of this land: we are few: they will gather themselves together and kill me; and both I, and my house, shall be destroyed.
А Јаков рече Симеуну и Левију; сметосте ме, и омразисте ме народу ове земље, Хананејима и Ферезејима; у мене има мало људи, па ако се скупе на ме, хоће ме убити те ћу се истребити ја и дом мој.
31 They answered: Should they abuse our sister as a strumpet?
А они рекоше: Зар са сестром нашом да раде као с курвом?
