Ecclesiastes 8
1 The wisdom of a man shineth in his countenance, and the most mighty will change his face.
Ко је као мудри? И ко зна шта значе ствари? Мудрост просветљује човеку лице, а тврдоћа лица његовог мења се.
2 I observe the mouth of the king, and the commandments of the oath of God.
Ја ти кажем: извршуј заповест цареву, и то заклетве Божје ради.
3 Be not hasty to depart from his face, and do not continue in an evil work: for he will do all that pleaseth him:
Не буди брз да одеш испред њега; не стој у злој ствари, јер ће учинити шта год хоће.
4 And his word is full of power: neither can any man say to him: Why dost thou so?
Јер где је год реч царева онде је власт, и ко ће му рећи: Шта радиш?
5 He that keepeth the commandments shall find no evil. The heart of a wise man understandeth time and answer.
Ко извршује заповест, неће знати за зло, јер срце мудрога зна време и начин.
6 There is a time and opportunity for every business, and great affliction for man:
Јер свачему има време и начин; али многа зла сналазе човека,
7 Because he is ignorant of things past, and things to come he cannot know by any messenger.
Што не зна шта ће бити; јер кад ће шта бити, ко ће му казати?
8 It is not in man’s power to stop the spirit, neither hath he power in the day of death, neither is he suffered to rest when war is at hand, neither shall wickedness save the wicked.
Човек није властан над духом да би зауставио дух, нити има власти над даном смртним, нити има одбране у тој борби; ни безбожност не избавља оног у кога је.
9 All these things I have considered, and applied my heart to all the works that are done under the sun. Sometimes one man ruleth over another to his own hurt.
Све ово видех, и управих срце своје на све што се ради под сунцем. Кад влада човек над човеком на зло његово.
10 I saw the wicked buried: who also when they were yet living were in the holy place, and were praised in the city as men of just works: but this also is vanity.
И тада видех безбожнике погребене, где се вратише; а који добро чињаху отидоше са светог места и бише заборављени у граду. И то је таштина.
11 For because sentence is not speedily pronounced against the evil, the children of men commit evils without any fear.
Што нема одмах осуде за зло дело, зато срце синова људских кипи у њима да чине зло.
12 But though a sinner do evil a hundred times, and by patience be borne withal, I know from thence that it shall be well with them that fear God, who dread his face.
Нека грешник сто пута чини зло и одгађа му се, ја ипак знам да ће бити добро онима који се боје Бога, који се боје лица његова.
13 But let it not be well with the wicked, neither let his days be prolonged, but as a shadow let them pass away that fear not the face of the Lord.
А безбожнику неће бити добро, нити ће му се продужити дани, него ће бити као сен ономе који се не боји лица Божијег.
14 There is also another vanity, which is done upon the earth. There are just men to whom evils happen, as though they had done the works of the wicked: and there are wicked men, who are as secure, as though they had the deeds of the just: but this also I judge most vain.
Таштина је која бива на земљи што има праведника којима бива по делима безбожничким, а има безбожника којима бива по делима праведничким. Рекох: и то је таштина.
15 Therefore I commended mirth, because there was no good for a man under the sun, but to eat, and drink, and be merry, and that he should take nothing else with him of his labour in the days of his life, which God hath given him under the sun.
Зато ја хвалих весеље, јер нема ништа боље човеку под сунцем него да једе и пије и да се весели; и то му је од труда његовог за живота његовог, који му Бог да под сунцем.
16 And I applied my heart to know wisdom, and to understand the distraction that is upon earth: for there are some that day and night take no sleep with their eyes.
Кад управих срце своје да познам мудрост и видим шта се ради на земљи, те дању ни ноћу не долази човеку сан на очи.
17 And I understood that man can find no reason of all those works of God that are done under the sun: and the more he shall labour to seek, so much the less shall he find: yea, though the wise man shall say, that he knoweth it, he shall not be able to find it.
Видех на свим делима Божијим да човек не може докучити оно што се ради под сунцем, око чега се труди човек тражећи, али не налази, и ако и мудрац каже да зна, ипак не може докучити.
