Ecclesiastes 3
1 All things have their season, and in their times all things pass under heaven.
Свему има време, и сваком послу под небом има време.
2 A time to be born and a time to die. A time to plant, and a time to pluck up that which is planted.
Има време кад се рађа, и време кад се умире; време кад се сади, и време кад се чупа посађено;
3 A time to kill, and a time to heal. A time to destroy, and a time to build.
Време кад се убија, и време кад се исцељује; време кад се разваљује, и време кад се гради.
4 A time to weep, and a time to laugh. A time to mourn, and a time to dance.
Време плачу и време смеху; време ридању и време игрању;
5 A time to scatter stones, and a time to gather. A time to embrace, and a time to be far from embraces.
Време кад се размеће камење, и време кад се скупља камење; време кад се грли, и време кад се оставља грљење;
6 A time to get, and a time to lose. A time to keep, and a time to cast away.
Време кад се тече, и време кад се губи; време кад се чува, и време кад се баца;
7 A time to rend, and a time to sew. A time to keep silence, and a time to speak.
Време кад се дере, и време кад се сашива; време кад се ћути и време кад се говори.
8 A time of love, and a time of hatred. A time of war, and a time of peace.
Време кад се љуби, и време кад се мрзи; време рату и време миру.
9 What hath man more of his labour?
Каква је корист ономе који ради од оног око чега се труди?
10 I have seen the trouble, which God hath given the sons of men to be exercised in it.
Видео сам послове које је Бог дао синовима људским да се муче око њих.
11 He hath made all things good in their time, and hath delivered the world to their consideration, so that man cannot find out the work which God hath made from the beginning to the end.
Све је учинио да је лепо у своје време, и савет метнуо им је у срце, али да не може човек докучити дела која Бог твори, ни почетка ни краја.
12 And I have known that there was no better thing than to rejoice, and to do well in this life.
Дознах да нема ништа боље за њих него да се веселе и чине добро за живота свог.
13 For every man that eateth and drinketh, and seeth good of his labour, this is the gift of God.
И кад сваки човек једе и пије и ужива добра од сваког труда свог, то је дар Божји.
14 I have learned that all the works which God hath made, continue for ever: we cannot add any thing, nor take away from those things which God hath made that he may be feared.
Дознах да шта год твори Бог оно траје довека, не може му се ништа додати нити се од тога може шта одузети; и Бог твори да би Га се бојали.
15 That which hath been made, the same continueth: the things that shall be, have already been: and God restoreth that which is past.
Шта је било то је сада, и шта ће бити то је већ било; јер Бог повраћа шта је прошло.
16 I saw under the sun in the place of judgment wickedness, and in the place of justice iniquity.
Још видех под сунцем где је место суда безбожност и место правде безбожност.
17 And I said in my heart: God shall judge both the just and the wicked, and then shall be the time of every thing.
И рекох у срцу свом: Бог ће судити праведнику и безбожнику; јер има време свему и сваком послу.
18 I said in my heart concerning the sons of men, that God would prove them, and shew them to be like beasts.
Рекох у срцу свом за синове људске да им је Бог показао да виде да су као стока.
19 Therefore the death of man, and of beasts is one, and the condition of them both is equal: as man dieth, so they also die: all things breathe alike, and man hath nothing more than beast: all things are subject to vanity.
Јер шта бива синовима људским то бива и стоци, једнако им бива; како гине она тако гину и они, и сви имају исти дух; и човек ништа није бољи од стоке, јер је све таштина.
20 And all things go to one place: of earth they were made, and into earth they return together.
Све иде на једно место; све је од праха и све се враћа у прах.
21 Who knoweth if the spirit of the children of Adam ascend upward, and if the spirit of the beasts descend downward?
Ко зна да дух синова људских иде горе, а дух стоке да иде доле под земљу?
22 And I have found that nothing is better than for a man to rejoice in his work, and that this is his portion. For who shall bring him to know the things that shall be after him?
Зато видех да ништа нема боље човеку него да се весели оним што ради, јер му је то део; јер ко ће га довести да види шта ће бити после њега?
