Deuteronomy 25
1 If there be a controversy between men, and they call upon the judges: they shall give the prize of justice to him whom they perceive to be just: and him whom they find to be wicked, they shall condemn of wickedness.
Кад је распра међу људима па дођу на суд да им суде, тада правога нека оправдају, а кривога нека осуде.
2 And if they see that the offender be worthy of stripes: they shall lay him down, and shall cause him to be beaten before them. According to the measure of the sin shall the measure also of the stripes be:
И ако криви заслужује бој, тада судија нека заповеди да га повале и бију пред њим, на број према кривици његовој.
3 Yet so, that they exceed not the number of forty: lest thy brother depart shamefully torn before thy eyes.
До четрдесет удараца нека заповеди да му ударе, не више, да се не би поништио брат твој у твојим очима, кад би му се ударило више удараца.
4 Thou shalt not muzzle the ox that treadeth out thy corn on the floor.
Немој завезати уста волу кад врше.
5 When brethren dwell together, and one of them dieth without children, the wife of the deceased shall not marry to another: but his brother shall take her, and raise up seed for his brother:
Кад браћа живе заједно па умре један од њих без деце, онда жена умрлога да се не уда из куће за другог; брат његов нека отиде к њој и узме је за жену и учини јој дужност деверску.
6 And the first son he shall have of her he shall call by his name, that his name be not abolished out of Israel.
И први син ког она роди нека се назове именом брата његовог умрлог, да не погине име његово у Израиљу.
7 But if he will not take his brother’s wife, who by law belongeth to him, the woman shall go to the gate of the city, and call upon the ancients, and say: My husband’s brother refuseth to raise up his brother’s name in Israel: and will not take me to wife.
Ако ли онај човек не би хтео узети снахе своје, онда снаха његова нека дође на врата пред старешине, и каже: Неће девер мој да подигне брату свом семе у Израиљу, неће да ми учини дужности деверске.
8 And they shall cause him to be sent for forthwith, and shall ask him. If he answer: I will not take her to wife:
Тада нека га дозову старешине места оног и разговоре се с њим; па ако се он упре и каже: Нећу да је узмем;
9 The woman shall come to him before the ancients, and shall take off his shoe from his foot, and spit in his face, and say: So shall it be done to the man that will not build up his brother’s house:
Онда нека приступи к њему снаха његова пред старешинама, и нека му изује обућу с ноге његове и пљуне му у лице, и проговоривши нека каже: Тако ваља да буде човеку који неће да зида куће брата свог.
10 And his name shall be called in Israel, the house of the unshod.
И он нека се зове у Израиљу: Дом босога.
11 If two men have words together, and one begin to fight against the other, and the other’s wife willing to deliver her husband out of the hand of the stronger, shall put forth her hand, and take him by the secrets,
Ако би се свадили људи, један с другим, па би дошла жена једног да отме мужа свог из руке другог који га бије, и пруживши руку своју ухватила би га за мошнице.
12 Thou shalt cut off her hand, neither shalt thou be moved with any pity in her regard.
Одсеци јој руку; нека не жали око твоје.
13 Thou shalt not have divers weights in thy bag, a greater and a less:
Немој имати у торби својој двојаку меру, велику и малу.
14 Neither shall there be in thy house a greater bushel and a less.
Немој имати у кући својој двојаку ефу, велику и малу.
15 Thou shalt have a just and a true weight, and thy bushel shall be equal and true: that thou mayest live a long time upon the land which the Lord thy God shall give thee.
Мера потпуна и права нека ти је; ефа потпуна и права нека ти је, да би ти се продужили дани твоји у земљи коју ти даје Господ Бог твој.
16 For the Lord thy God abhorreth him that doth these things, and he hateth all injustice.
Јер је гад пред Господом Богом твојим ко год чини тако, ко год чини криво.
17 Remember what Amalec did to thee in the way when thou camest out of Egypt:
Опомињи се шта ти је учинио Амалик кад иђосте на путу кад иђасте из Мисира,
18 How he met thee: and slew the hindmost of the army, who sat down, being weary, when thou wast spent with hunger and labour, and he feared not God.
Како те дочека на путу и поби на крају све уморне који иђаху за тобом, кад си био сустао и изнемогао, и не боја се Бога.
19 Therefore when the Lord thy God shall give thee rest, and shall have subdued all the nations round about in the land which he hath promised thee: thou shalt blot out his name from under heaven. See thou forget it not.
Зато кад те Господ Бог твој смири од свих непријатеља твојих унаоколо у земљи коју ти даје Господ Бог твој да је наследиш, тада затри спомен Амалику под небом; не заборави.
