Song of Solomon 2
1 I am a narcissus of Sharon, A lily of the valleys.
Ја сам ружа саронска, љиљан у долу.
2 As the lily among thorns, So is my love among the daughters.
Шта је љиљан међу трњем, то је драга моја међу девојкама.
3 As the apple-tree among the trees of the wood, So is my beloved among the sons: In his shadow have I rapture and sit down; And his fruit is sweet to my taste.
Шта је јабука међу дрветима шумским, то је драги мој међу момцима; желех хлад њен, и седох, и род је њен сладак грлу мом.
4 He hath brought me to the house of wine, And his banner over me is love.
Уведе ме у кућу где је гозба, а застава му је љубав к мени.
5 Sustain ye me with raisin-cakes, Refresh me with apples; For I am sick of love.
Поткрепите ме жбановима, придржите ме јабукама, јер сам болна од љубави.
6 His left hand is under my head, And his right hand doth embrace me.
Лева је рука његова мени под главом, а десном ме грли.
7 I charge you, daughters of Jerusalem, By the gazelles, or by the hinds of the field, That ye stir not up, nor awake [my] love, till he please.
Заклињем вас, кћери јерусалимске, срнама и кошутама пољским, не будите љубави моје, не будите је, док јој не буде воља.
8 The voice of my beloved! Behold, he cometh Leaping upon the mountains, Skipping upon the hills.
Глас драгог мог; ево га, иде скачући преко гора, поскакујући преко хумова.
9 My beloved is like a gazelle or a young hart. Behold, he standeth behind our wall, He looketh in through the windows, Glancing through the lattice.
Драги је мој као срна или као јеленче; ево га, стоји иза нашег зида, гледа кроз прозор, вири кроз решетку.
10 My beloved spake and said unto me, Rise up, my love, my fair one, and come away.
Проговори драги мој и рече ми: Устани, драга моја, лепотице моја, и ходи.
11 For behold, the winter is past, The rain is over, it is gone:
Јер гле, зима прође, минуше дажди, отидоше.
12 The flowers appear on the earth; The time of singing is come, And the voice of the turtle-dove is heard in our land;
Цвеће се види по земљи, дође време певању, и глас грличин чује се у нашој земљи.
13 The fig-tree melloweth her winter figs, And the vines in bloom give forth [their] fragrance. Arise, my love, my fair one, and come away!
Смоква је пустила заметке своје, и лоза винова уцвала мирише. Устани, драга моја, лепотице моја, и ходи.
14 My dove, in the clefts of the rock, In the covert of the precipice, Let me see thy countenance, let me hear thy voice; For sweet is thy voice, and thy countenance is comely.
Голубице моја у раселинама каменим, у заклону врлетном! Дај да видим лице твоје, дај да чујем глас твој; јер је глас твој сладак и лице твоје красно.
15 Take us the foxes, The little foxes, that spoil the vineyards; For our vineyards are in bloom.
Похватајте нам лисице, мале лисице, што кваре винограде, јер наши виногради цвату.
16 My beloved is mine, and I am his; He feedeth [his flock] among the lilies,
Мој је драги мој, и ја сам његова, он пасе међу љиљанима.
17 Until the day dawn, and the shadows flee away. Turn, my beloved: be thou like a gazelle or a young hart, Upon the mountains of Bether.
Док захлади дан и сенке отиду, врати се, буди као срна, драги мој, или као јеленче по горама раздељеним.
