Romans 9
1 I say [the] truth in Christ, I lie not, my conscience bearing witness with me in [the] Holy Spirit,
Истину говорим тако ми Христа, не лажем, то ми сведочи савест моја Духом Светим:
2 that I have great grief and uninterrupted pain in my heart,
Да ми је врло жао и срце ме моје боли без престанка;
3 for I have wished, I myself, to be a curse from the Christ for my brethren, my kinsmen, according to flesh;
Јер бих желео да ја сам будем одлучен од Христа за браћу своју која су ми род по телу,
4 who are Israelites; whose [is] the adoption, and the glory, and the covenants, and the law-giving, and the service, and the promises;
Која су Израиљци, којих је посинаштво и слава, и завет и закон, и богомољство, и обећања;
5 whose [are] the fathers; and of whom, as according to flesh, [is] the Christ, who is over all, God blessed for ever. Amen. (aiōn g165)
Којих су и оци, и од којих је Христос по телу, који је над свима, Бог благословен ва век. Амин. (aiōn g165)
6 Not however as though the word of God had failed; for not all [are] Israel which [are] of Israel;
А није могуће да реч Божија прође: јер нису сви Израиљци који су од Израиља;
7 nor because they are seed of Abraham [are] all children: but, In Isaac shall a seed be called to thee.
Нити су сви деца који су семе Авраамово, него у Исаку, рече, назваће ти се семе.
8 That is, [they that are] the children of the flesh, these [are] not the children of God; but the children of the promise are reckoned as seed.
То јест, нису оно деца Божија што су по телу деца, него деца обећања примају се за семе.
9 For this word [is] of promise, According to this time I will come, and there shall be a son to Sarah.
Јер је ово реч обећања: У ово време доћи ћу и у Саре ће бити син.
10 And not only [that], but Rebecca having conceived by one, Isaac our father,
Не само, пак, она него и Ревека, кад затрудне од самог Исака, оца нашег.
11 [the children] indeed being not yet born, or having done anything good or worthless (that the purpose of God according to election might abide, not of works, but of him that calls),
Јер још док се деца не беху родила, ни учинила добра ни зла, да остане Божија наредба по избору,
12 it was said to her, The greater shall serve the less:
Не за дела, него Оног ради који позива рече јој се: Већи ће служити мањем,
13 according as it is written, I have loved Jacob, and I have hated Esau.
Као што стоји написано: Јаков ми омиле, а на Исава омрзох.
14 What shall we say then? [Is there] unrighteousness with God? Far be the thought.
Шта ћемо, дакле, на то рећи? Еда ли је неправда у Бога? Боже сачувај!
15 For he says to Moses, I will shew mercy to whom I will shew mercy, and I will feel compassion for whom I will feel compassion.
Јер Мојсију говори: Кога ћу помиловати, помиловаћу, и на кога ћу се смиловати, смиловаћу се.
16 So then [it is] not of him that wills, nor of him that runs, but of God that shews mercy.
Тако, дакле, нити стоји до оног који хоће, ни до оног који трчи, него до Бога који помилује.
17 For the scripture says to Pharaoh, For this very thing I have raised thee up from amongst [men], that I might thus shew in thee my power, and so that my name should be declared in all the earth.
Јер писмо говори Фараону: Зато те исто подигох да на теби покажем силу своју, и да се разгласи име моје по свој земљи.
18 So then, to whom he will he shews mercy, and whom he will he hardens.
Тако, дакле, кога хоће милује, а кога хоће отврдоглави.
19 Thou wilt say to me then, Why does he yet find fault? for who resists his purpose?
Рећи ћеш ми: Зашто нас још криви? Јер ко се може супротити вољи Његовој?
20 Aye, but thou, O man, who art thou that answerest again to God? Shall the thing formed say to him that has formed it, Why hast thou made me thus?
А ко си ти, о човече! Да противно одговараш Богу? Еда ли рукотворина говори мастору свом: Зашто си ме тако начинио?
21 Or has not the potter authority over the clay, out of the same lump to make one vessel to honour, and another to dishonour?
Или зар лончар нема власти над калом да од једне гуке начини један суд за част а други за срамоту?
22 And if God, minded to shew his wrath and to make his power known, endured with much long-suffering vessels of wrath fitted for destruction;
А кад хтеде Бог да покаже гнев свој и да објави силу своју, поднесе с великим трпљењем судове гнева који су приправљени за погибао.
23 and that he might make known the riches of his glory upon vessels of mercy, which he had before prepared for glory,
И да покаже богатство славе своје на судима милости које приправи за славу;
24 us, whom he has also called, not only from amongst [the] Jews, but also from amongst [the] nations?
Које нас и дозва не само од Јевреја него и од незнабожаца,
25 As he says also in Hosea, I will call not-my-people My people; and the-not-beloved Beloved.
Као што и у Јосији говори: Назваћу народ својим који није мој народ, и нељубазницу љубазницом.
26 And it shall be, in the place where it was said to them, Ye [are] not my people, there shall they be called Sons of [the] living God.
И биће на месту, где им се рече: Ви нисте мој народ; тамо ће се назвати синови Бога Живога.
27 But Esaias cries concerning Israel, Should the number of the children of Israel be as the sand of the sea, the remnant shall be saved:
А Исаија виче за Израиља: Ако буде број синова Израиљевих као песак морски, остатак ће се спасти.
28 for [he] is bringing the matter to an end, and [cutting [it] short in righteousness; because] a cutting short of the matter will [the] Lord accomplish upon the earth.
Јер ће Он извршити реч своју, и наскоро ће извршити по правди, да, испуниће Господ наскоро реч своју на земљи.
29 And according as Esaias said before, Unless [the] Lord of hosts had left us a seed, we had been as Sodom, and made like even as Gomorrha.
И као што прорече Исаија: Да нам није Господ Саваот оставио семена, онда бисмо били као Содом и Гомор.
30 What then shall we say? That [they of the] nations, who did not follow after righteousness, have attained righteousness, but [the] righteousness that is on the principle of faith.
Шта ћемо, дакле, рећи? Да незнабошци који не тражише правде докучише правду, али правду од вере.
31 But Israel, pursuing after a law of righteousness, has not attained to [that] law.
А Израиљ тражећи закон правде не докучи закон правде.
32 Wherefore? Because [it was] not on the principle of faith, but as of works. They have stumbled at the stumblingstone,
Зашто? Јер не тражи из вере него из дела закона; јер се спотакоше на камен спотицања,
33 according as it is written, Behold, I place in Zion a stone of stumbling and rock of offence: and he that believes on him shall not be ashamed.
Као што стоји написано: Ево мећем у Сиону камен спотицања и стену саблазни; и који га год верује неће се постидети.
