Psalms 44
1 To the chief Musician. Of the sons of Korah. An instruction. O God, with our ears have we heard, our fathers have told us, the work thou wroughtest in their days, in the days of old:
Боже, својим ушима слушасмо, оци нам наши приповедаше дело које си учинио у њихово време, у старо време.
2 Thou, by thy hand, didst dispossess the nations, but them thou didst plant; thou didst afflict the peoples, but them didst thou cause to spread out.
Руком својом изгнао си народе, а њих посадио; искоренио си племена, а њих намножио.
3 For not by their own sword did they take possession of the land, neither did their own arm save them; but thy right hand, and thine arm, and the light of thy countenance, because thou hadst delight in them.
Јер не задобише земље својим мачем, нити им мишица њихова поможе, него Твоја десница и Твоја мишица, и светлост лица Твог, јер Ти беху омилели.
4 Thou thyself art my king, O God: command deliverance for Jacob.
Боже, царе мој, Ти си онај исти, пошљи помоћ Јакову!
5 Through thee will we push down our adversaries; through thy name will we tread them under that rise up against us.
С Тобом ћемо избости непријатеље своје, и с именом Твојим изгазићемо оне који устају на нас.
6 For I will not put confidence in my bow, neither shall my sword save me.
Јер се не уздам у лук свој, нити ће ми мач мој помоћи.
7 For thou hast saved us from our adversaries, and hast put them to shame that hate us.
Него ћеш нас Ти избавити од непријатеља наших, и ненавиднике наше посрамићеш.
8 In God will we boast all the day, and we will praise thy name for ever. (Selah)
Богом ћемо се хвалити сваки дан, и име Твоје славићемо довека.
9 But thou hast cast off, and put us to confusion, and dost not go forth with our armies;
Али сад си нас повргао и посрамио, и не идеш с војском нашом.
10 Thou hast made us to turn back from the adversary, and they that hate us spoil for themselves;
Обраћаш нас те бежимо испред непријатеља, и непријатељи нас наши харају.
11 Thou hast given us over like sheep [appointed] for meat, and hast scattered us among the nations;
Дао си нас као овце да нас једу, и по народима расејао си нас.
12 Thou hast sold thy people for nought, and hast not increased [thy wealth] by their price;
У бесцење си продао народ свој, и ниси му подигао цене.
13 Thou makest us a reproach to our neighbours, a mockery and a derision for them that are round about us;
Дао си нас на подсмех суседима нашим, да нам се ругају и срамоте нас који живе око нас.
14 Thou makest us a byword among the nations, a shaking of the head among the peoples.
Начинио си од нас причу у народа, гледајући нас машу главом туђинци.
15 All the day my confusion is before me, and the shame of my face hath covered me,
Сваки је дан срамота моја преда мном, и стид је попао лице моје.
16 Because of the voice of him that reproacheth and blasphemeth; by reason of the enemy and the avenger.
Од речи подсмевачевих и ругачевих, и од погледа непријатељевих и осветљивчевих.
17 All this is come upon us; yet have we not forgotten thee, neither have we dealt falsely against thy covenant:
Све ово снађе нас; али не заборависмо Тебе, нити преступисмо завет Твој.
18 Our heart is not turned back, neither have our steps declined from thy path;
Не одступи натраг срце наше, и стопе наше не зађоше с пута Твог.
19 Though thou hast crushed us in the place of jackals, and covered us with the shadow of death.
Кад си нас био у земљи змајевској, и покривао нас сеном смртним,
20 If we had forgotten the name of our God, and stretched out our hands to a strange god,
Онда да бејасмо заборавили име Бога свог и подигли руке своје к Богу туђем,
21 Would not God search this out? for he knoweth the secrets of the heart.
Не би ли Бог изнашао то? Јер Он зна тајне у срцу.
22 But for thy sake are we killed all the day long; we are reckoned as sheep for slaughter.
А убијају нас за Тебе сваки дан; с нама поступају као с овцама кланицама.
23 Awake, why sleepest thou, Lord? arise, cast [us] not off for ever.
Устани, што спаваш, Господе! Пробуди се, немој одбацити засвагда.
24 Wherefore hidest thou thy face, [and] forgettest our affliction and our oppression?
Зашто кријеш лице своје? Заборављаш невољу и муку нашу?
25 For our soul is bowed down to the dust; our belly cleaveth unto the earth.
Душа наша паде у прах, тело је наше бачено на земљу.
26 Rise up for our help, and redeem us for thy loving-kindness' sake.
Устани, помоћи наша, и избави нас ради милости своје.
