< Psalms 147 >

1 Praise ye Jah! for it is good. Sing psalms of our God; for it is pleasant: praise is comely.
Хвалите Господа, јер је слатко певати Бога нашег, јер Благоме приликује хвала.
2 Jehovah doth build up Jerusalem: he gathereth the outcasts of Israel.
Господ зида Јерусалим, сабира расејане синове Израиљеве;
3 He healeth the broken in heart, and bindeth up their wounds.
Исцељује оне који су скрушеног срца, и лечи туге њихове;
4 He counteth the number of the stars; he giveth names to them all.
Избраја мноштво звезда, и све их зове именом.
5 Great is our Lord, and of great power: his understanding is infinite.
Велик је Господ наш и велика је крепост Његова, и разуму Његовом нема мере.
6 Jehovah lifteth up the meek; he abaseth the wicked to the earth.
Прихвата смерне Господ, а безбожне понижава до земље.
7 Sing unto Jehovah with thanksgiving; sing psalms upon the harp unto our God:
Редом певајте Господу хвалу, ударајте Богу нашем у гусле.
8 Who covereth the heavens with clouds, who prepareth rain for the earth, who maketh grass to grow upon the mountains;
Он застире небо облацима, спрема земљи дажд, чини те расте на горама трава;
9 Who giveth to the cattle their food, to the young ravens which cry.
Даје стоци пићу њену, и вранићима, који вичу к Њему.
10 He delighteth not in the strength of the horse, he taketh not pleasure in the legs of a man;
Не мари за силу коњску, нити су Му мили краци човечији.
11 Jehovah taketh pleasure in those that fear him, in those that hope in his loving-kindness.
Мили су Господу они који Га се боје, који се уздају у милост Његову.
12 Laud Jehovah, O Jerusalem; praise thy God, O Zion.
Слави, Јерусалиме, Господа; хвали Бога свог, Сионе!
13 For he hath strengthened the bars of thy gates; he hath blessed thy children within thee;
Јер Он утврђује преворнице врата твојих, благосиља синове твоје у теби.
14 He maketh peace in thy borders; he satisfieth thee with the finest of the wheat.
Ограђује међе твоје миром, насићава те једре пшенице.
15 He sendeth forth his oracles to the earth: his word runneth very swiftly.
Шаље говор свој на земљу, брзо тече реч Његова.
16 He giveth snow like wool, scattereth the hoar frost like ashes;
Даје снег као вуну, сипа иње као пепео.
17 He casteth forth his ice like morsels: who can stand before his cold?
Баца град свој као залогаје, пред мразом Његовим ко ће остати?
18 He sendeth his word, and melteth them; he causeth his wind to blow — the waters flow.
Пошаље реч своју, и све се раскрави; дуне духом својим, и потеку воде.
19 He sheweth his word unto Jacob, his statutes and his judgments unto Israel.
Он је јавио реч своју Јакову, наредбе и судове своје Израиљу.
20 He hath not dealt thus with any nation; and as for [his] judgments, they have not known them. Hallelujah!
Ово није учинио ни једном другом народу, и судова Његових они не знају. Алилуја!

< Psalms 147 >