Psalms 14

1 To the chief Musician. [A Psalm] of David. The fool hath said in his heart, There is no God. They have corrupted themselves, they have done abominable works: there is none that doeth good.

Рече безумник у срцу свом: Нема Бога; неваљали су, гадна су дела њихова; нема никога да добро твори.

2 Jehovah looked down from the heavens upon the children of men, to see if there were any that did understand, that did seek God.

Господ погледа с неба на синове човечије, да види има ли који разуман, тражи ли који Бога.

3 They have all gone aside, they are together become corrupt: there is none that doeth good, not even one.

Сви су зашли, сви се покварили, нема никога добро да твори, нема ни једног.

4 Have all the workers of iniquity no knowledge, eating up my people [as] they eat bread? They call not upon Jehovah.

Зар се неће опаметити који чине безакоње, једу народ мој као што једу хлеб, не призивају Господа?

5 There were they in great fear; for God is in the generation of the righteous.

Онде ће задрхтати од страха; јер је Господ у роду праведном.

6 Ye have shamed the counsel of the afflicted, because Jehovah [was] his refuge.

Смејете се ономе што убоги ради; али Господ њега заклања.

7 Oh that the salvation of Israel were come out of Zion! When Jehovah turneth again the captivity of his people, Jacob shall be glad, Israel shall rejoice.

Ко ће послати са Сиона помоћ Израиљу? Кад Господ поврати заробљени народ свој, онда ће се радовати Јаков и веселиће се Израиљ.