Psalms 104
1 Bless Jehovah, O my soul! Jehovah my God, thou art very great; thou art clothed with majesty and splendour;
Благосиљај, душо моја, Господа! Господе, Боже мој, велик си веома, обукао си се у величанство и красоту.
2 Covering thyself with light as with a garment, stretching out the heavens like a tent-curtain; —
Обукао си светлост као хаљину, разапео небо као шатор;
3 Who layeth the beams of his upper chambers in the waters, who maketh clouds his chariot, who walketh upon the wings of the wind;
Водом си покрио дворове своје, облаке начинио си да су Ти кола, идеш на крилима ветреним.
4 Who maketh his angels spirits; his ministers a flame of fire.
Чиниш ветрове да су Ти анђели, пламен огњени да су Ти слуге.
5 He laid the earth upon its foundations: it shall not be removed for ever.
Утврдио си земљу на темељима њеним, да се не помести на век века.
6 Thou hadst covered it with the deep, as with a vesture; the waters stood above the mountains:
Безданом као хаљином оденуо си је; на горама стоје воде.
7 At thy rebuke they fled, at the voice of thy thunder they hasted away; —
Од претње Твоје беже, од громовног гласа Твог теку.
8 The mountains rose, the valleys sank, unto the place which thou hadst founded for them; —
Излазе на горе и силазе у долине, на место које си им утврдио.
9 Thou hast set a bound which they may not pass over, that they turn not again to cover the earth.
Поставио си међу, преко које не прелазе, и не враћају се да покрију земљу.
10 He sendeth the springs into the valleys: they run among the mountains;
Извео си изворе по долинама, између гора теку воде.
11 They give drink to every beast of the field; the wild asses quench their thirst.
Напајају све звери пољске; дивљи магарци гасе жеђ своју.
12 The birds of heaven dwell by them; they give forth their voice from among the branches.
На њима птице небеске живе; кроз гране разлеже се глас њихов.
13 He watereth the mountains from his upper-chambers: the earth is satisfied with the fruit of thy works.
Напајаш горе с висина својих, плодовима дела Твојих сити се земља.
14 He maketh the grass to grow for the cattle, and herb for the service of man; bringing forth bread out of the earth,
Дајеш те расте трава стоци, и зелен на корист човеку, да би извадио хлеб из земље.
15 And wine which gladdeneth the heart of man; making [his] face shine with oil; and with bread he strengtheneth man's heart.
И вино весели срце човеку, и лице се светли од уља, и хлеб срце човеку крепи.
16 The trees of Jehovah are satisfied, the cedars of Lebanon, which he hath planted,
Сите се дрвета Божија, кедри ливански, које си посадио.
17 Where the birds make their nests; [as for] the stork, the fir trees are her house.
На њима птице вију гнезда; станак је родин на јелама.
18 The high mountains are for the wild goats; the cliffs, a refuge for the rock-badgers.
Горе високе дивокозама, камен је уточиште зечевима.
19 He made the moon for seasons: the sun knoweth its going down.
Створио си месец да показује времена, сунце познаје запад свој.
20 Thou makest darkness, and it is night, wherein all the beasts of the forest creep forth:
Стереш таму, и бива ноћ, по којој излази све зверје шумско;
21 The young lions roar after the prey, and to seek their food from God.
Лавови ричу за пленом, и траже од Бога хране себи.
22 The sun ariseth, they retreat, and lay them down in their dens.
Сунце гране, и они се сакривају и лежу у ложе своје.
23 Man goeth forth unto his work, and to his labour until the evening.
Излази човек на посао свој, и на рад свој до вечера.
24 How manifold are thy works, O Jehovah! in wisdom hast thou made them all: the earth is full of thy riches.
Како је много дела Твојих, Господе! Све си премудро створио; пуна је земља блага Твог.
25 Yonder is the great and wide sea: therein are moving things innumerable, living creatures small and great.
Гле, море велико и широко, ту гмижу без броја, животиња мала и велика;
26 There go the ships; [there] that leviathan, which thou hast formed to play therein.
Ту лађе плове, крокодил, ког си створио да се игра по њему.
27 These all look unto thee, that thou mayest give their food in its season:
Све Тебе чека, да им дајеш пићу на време.
28 That thou givest unto them, they gather; thou openest thy hand, they are filled with good.
Дајеш им, примају; отвориш руку своју, сите се добра.
29 Thou hidest thy face, they are troubled; thou takest away their breath, they expire and return to their dust.
Одвратиш лице своје, жалосте се; узмеш им дух, гину, и у прах свој враћају се.
30 Thou sendest forth thy spirit, they are created, and thou renewest the face of the earth.
Пошаљеш дух свој, постају, и понављаш лице земљи.
31 The glory of Jehovah will endure for ever; Jehovah will rejoice in his works.
Слава Господу увек; нек се весели Господ за дела своја!
32 He looketh on the earth, and it trembleth; he toucheth the mountains, and they smoke.
Он погледа на земљу, и она се тресе; дотакне се гора, и диме се.
33 I will sing unto Jehovah as long as I live; I will sing psalms to my God while I have my being.
Певаћу Господу за живота свог; хвалићу Бога свог док сам год.
34 My meditation shall be pleasant unto him; I will rejoice in Jehovah.
Нека Му буде мила беседа моја! Веселићу се о Господу.
35 Sinners shall be consumed out of the earth, and the wicked shall be no more. Bless Jehovah, O my soul. Hallelujah!
Нека нестане грешника са земље, и безбожника нека не буде више! Благосиљај, душо моја, Господа! Алилуја!
