< Proverbs 7 >
1 My son, keep my words, and lay up my commandments with thee.
Сине, чувај речи моје, и заповести моје сахрани код себе.
2 Keep my commandments, and live; and my teaching, as the apple of thine eye.
Чувај заповести моје и бићеш жив, и науку моју као зеницу очију својих.
3 Bind them upon thy fingers, write them upon the tablet of thy heart.
Привежи их себи на прсте, напиши их на плочи срца свог.
4 Say unto wisdom, Thou art my sister, and call intelligence [thy] kinswoman:
Реци мудрости: Сестра си ми; и пријатељицом зови разборитост,
5 that they may keep thee from the strange woman, from the stranger who flattereth with her words.
Да би те чувала од жене туђе, од туђинке, која ласка речима.
6 For at the window of my house, I looked forth through my lattice,
Јер с прозора дома свог кроз решетку гледах,
7 and I beheld among the simple ones, I discerned among the sons, a young man void of understanding,
И видех међу лудима, опазих међу децом безумног младића,
8 passing through the street near her corner; and he went the way to her house,
Који иђаше улицом покрај угла њеног, и корачаше путем ка кући њеној,
9 in the twilight, in the evening of the day, in the blackness of night and the darkness.
У сумрак, увече, кад се уноћа и смрче;
10 And behold, there met him a woman in the attire of a harlot, and subtle of heart.
А гле, срете га жена у оделу курвинском и лукавог срца,
11 She is clamorous and unmanageable; her feet abide not in her house:
Плаха и пуста, којој ноге не могу стајати код куће,
12 now without, now in the broadways, — and she lieth in wait at every corner.
Сад на пољу, сад на улици, код сваког угла вребаше.
13 And she caught him and kissed him, and with an impudent face said unto him,
И ухвати га, и пољуби га, и безобразно рече му:
14 I have peace-offerings with me; this day have I paid my vows:
Имам жртве захвалне, данас изврших завете своје;
15 therefore came I forth to meet thee, to seek earnestly thy face, and I have found thee.
Зато ти изиђох на сусрет да те тражим, и нађох те.
16 I have decked my bed with tapestry coverlets of variegated linen from Egypt;
Настрла сам одар свој покривачем везеним и простиркама мисирским.
17 I have perfumed my couch with myrrh, aloes, and cinnamon.
Окадила сам постељу своју смирном, алојом и циметом.
18 Come, let us revel in love until the morning, let us delight ourselves with loves.
Хајде да се опијамо љубављу до зоре, да се веселимо миловањем.
19 For the husband is not at home, he is gone a long journey;
Јер ми муж није код куће, отишао је на пут далеки,
20 he hath taken the money-bag with him, he will come home on the day of the full moon.
Узео је са собом тоболац новчани, вратиће се кући у одређени дан.
21 With her much enticement she beguiled him; with the smoothness of her lips she constrained him.
Наврати га многим речима, глатким уснама одвуче га.
22 He went after her straightway, as an ox goeth to the slaughter, and as stocks [serve] for the correction of the fool;
Отиде за њом одмах као што во иде на клање и као безумник у путо да буде каран,
23 till an arrow strike through his liver: as a bird hasteth to the snare, and knoweth not that it is for its life.
Докле му стрела не пробије јетру, као што птица лети у замку не знајући да јој је о живот.
24 And now, ye sons, hearken unto me, and attend to the words of my mouth.
Зато дакле, децо, послушајте ме, и пазите на речи уста мојих.
25 Let not thy heart decline to her ways, go not astray in her paths:
Немој да застрањује срце твоје не путеве њене, немој лутати по стазама њеним.
26 for she hath cast down many wounded, and all slain by her were strong.
Јер је многе ранила и оборила, и много је оних које је све побила.
27 Her house is the way to Sheol, going down to the chambers of death. (Sheol )
Кућа је њена пут паклени који води у клети смртне. (Sheol )