Proverbs 13
1 A wise son [heareth] his father's instruction; but a scorner heareth not rebuke.
Мудар син слуша наставу оца свог; а подсмевач не слуша укоре.
2 A man shall eat good by the fruit of his mouth; but the soul of the treacherous, violence.
Од плода уста својих сваки ће јести добро, а душа неваљалих људи насиље.
3 He that guardeth his mouth keepeth his soul; destruction shall be to him that openeth wide his lips.
Ко чува уста своја, чува своју душу; ко разваљује усне, пропада.
4 A sluggard's soul desireth and hath nothing; but the soul of the diligent shall be made fat.
Жељна је душа лењивчева, али нема ништа; а душа вредних људи обогатиће се.
5 A righteous [man] hateth lying; but the wicked maketh himself odious and cometh to shame.
На лажну реч мрзи праведник; а безбожник се мрази и срамоти.
6 Righteousness preserveth him that is perfect in the way; but wickedness overthroweth the sinner.
Правда чува оног који ходи безазлено; а безбожност обара грешника.
7 There is that feigneth himself rich, and hath nothing; there is that maketh himself poor, and hath great wealth.
Има ко се гради богат а нема ништа, и ко се гради сиромах а има велико благо.
8 The ransom of a man's life is his riches; but the indigent heareth not rebuke.
Откуп је за живот човеку богатство његово, а сиромах не слуша претње.
9 The light of the righteous rejoiceth; but the lamp of the wicked shall be put out.
Видело праведничко светли се, а жижак безбожнички угасиће се.
10 By pride there only cometh contention; but with the well-advised is wisdom.
Од охолости бива само свађа, а који примају савет, у њих је мудрост.
11 Wealth [gotten] by vanity diminisheth; but he that gathereth by manual-labour shall increase [it].
Благо које се таштином тече умањује се, а ко сабира руком, умножава.
12 Hope deferred maketh the heart sick; but the desire [that] cometh to pass is a tree of life.
Дуго надање мори срце, и жеља је испуњена дрво животно.
13 Whoso despiseth the word shall be held by it; but he that feareth the commandment shall be rewarded.
Ко презире реч сам себи уди; а ко се боји заповести, платиће му се.
14 The teaching of the wise [man] is a fountain of life, to turn away from the snares of death.
Наука је мудрога извор животни да се сачува пругала смртних.
15 Good understanding procureth favour; but the way of the treacherous is hard.
Добар разум даје љубав, а пут је безаконички храпав.
16 Every prudent [man] acteth with knowledge; but the foolish layeth open [his] folly.
Сваки паметан човек ради с разумом, а безуман разноси безумље.
17 A wicked messenger falleth into evil; but a faithful ambassador is health.
Гласник безбожан пада у зло, а веран је посланик лек.
18 Poverty and shame shall be [to] him that refuseth instruction; but he that regardeth reproof shall be honoured.
Сиромаштво и срамота доћи ће на оног који одбацује наставу; а ко чува карање, прославиће се.
19 The desire accomplished is sweet to the soul; but it is abomination to the foolish to depart from evil.
Испуњена је жеља сласт души, а безумнима је мрско одступити ода зла.
20 He that walketh with wise [men] becometh wise; but a companion of the foolish will be depraved.
Ко ходи с мудрима постаје мудар, а ко се држи с безумницима постаје гори.
21 Evil pursueth sinners; but to the righteous good shall be repaid.
Грешнике гони зло, а праведницима се враћа добро.
22 A good man leaveth an inheritance to his children's children; but the wealth of the sinner is laid up for the righteous [man].
Добар човек оставља наследство синовима синова својих, а грешниково имање чува се праведнику.
23 Much food is in the tillage of the poor; but there is that is lost for want of judgment.
Изобила хране има на њиви сиромашкој, а има ко пропада са зле управе.
24 He that spareth his rod hateth his son; but he that loveth him chasteneth him betimes.
Ко жали прут, мрзи на сина свог; а ко га љуби, кара га за времена.
25 The righteous eateth to the satisfying of his soul; but the belly of the wicked shall want.
Праведник једе, и сита му је душа; а трбух безбожницима нема доста.
