Job 37
1 Aye, my heart trembleth at this also, and leapeth up out of its place:
И од тога дрхће срце моје, и одскаче са свог места.
2 Hear attentively the roar of his voice, and the murmur going forth from his mouth.
Слушајте добро громовни глас Његов и говор што излази из уста Његових.
3 He sendeth it forth under the whole heaven, and his lightning unto the ends of the earth.
Под сва небеса пушта га, и светлост своју до крајева земаљских.
4 After it a voice roareth: he thundereth with the voice of his excellency, and holdeth not back the flashes when his voice is heard.
За њом риче гром, грми гласом величанства свог, нити шта одгађа кад се чује глас Његов.
5 God thundereth marvellously with his voice, doing great things which we do not comprehend.
Дивно Бог грми гласом својим, чини ствари велике, да их не можемо разумети.
6 For he saith to the snow, Fall on the earth! and to the pouring rain, even the pouring rains of his might.
Говори снегу: Падни на земљу; и дажду ситном и дажду силном.
7 He sealeth up the hand of every man; that all men may know his work.
Запечаћава руку сваком човеку, да позна све посленике своје.
8 And the wild beast goeth into its lair, and they remain in their dens.
Тада звер улази у јаму, и остаје на својој ложи.
9 From the chamber [of the south] cometh the whirlwind; and cold from the winds of the north.
С југа долази олуја, и са севера зима.
10 By the breath of God ice is given; and the breadth of the waters is straitened.
Од дихања Божијег постаје лед, и широке воде стискају се.
11 Also with plentiful moisture he loadeth the thick clouds, his light dispels the cloud;
И да се натапа земља, натерује облак, и расипа облак светлошћу својом.
12 And they are turned every way by his guidance, that they may do whatsoever he commandeth them upon the face of the circuit of the earth,
И он се обрће и тамо и амо по вољи Његовој да чини све што му заповеди по васиљеној.
13 Whether he cause it to come as a rod, or for his land, or in mercy.
Чини да се нађе или за кар или за земљу или за доброчинство.
14 Hearken unto this, Job; stand still and discern the wondrous works of God.
Чуј то, Јове, стани и гледај чудеса Божија.
15 Dost thou know how God hath disposed them, and how he causeth the lightning of his cloud to flash?
Знаш ли како их Он уређује и како сија светлошћу из облака свог?
16 Dost thou know about the balancings of the clouds, the wondrous works of him that is perfect in knowledge?
Знаш ли како висе облаци? Знаш ли чудеса Оног који је савршен у сваком знању?
17 How thy garments become warm when he quieteth the earth by the south wind?
Како ти се хаљине угреју кад умири земљу с југа?
18 Hast thou with him spread out the sky, firm, like a molten mirror?
Јеси ли ти с Њим разапињао небеса, која стоје тврдо као саливено огледало?
19 Teach us what we shall say unto him! We cannot order [our words] by reason of darkness.
Научи нас шта ћемо Му рећи; не можемо од таме говорити по реду.
20 Shall it be told him if I would speak? if a man [so] say, surely he shall be swallowed up.
Хоће ли Му ко приповедити шта бих ја говорио? Ако ли би ко говорио, заиста, био бих прождрт.
21 And now [men] see not the light as it gleameth, it is [hidden] in the skies. But the wind passeth by and cleareth them.
Али сада не могу људи гледати у светлост кад сјаји на небу, пошто ветар прође и очисти га;
22 From the north cometh gold; with God is terrible majesty.
Са севера долази као злато; али је у Богу страшнија слава.
23 The Almighty, we cannot find him out: excellent in power, and in judgment, and in abundance of justice, he doth not afflict.
Свемогућ је, не можемо Га стигнути; велике је силе, али судом и великом правдом никога не мучи.
24 Men do therefore fear him: he respecteth not any that are wise of heart.
Зато Га се боје људи: Не може Га видети никакав мудрац.
