Job 36
1 And Elihu proceeded and said,
Још говори Елијуј и рече:
2 Suffer me a little, and I will shew thee that I have yet words for God.
Потрпи ме мало, и показаћу ти, јер још има шта бих говорио за Бога.
3 I will fetch my knowledge from afar, and will ascribe righteousness to my Creator.
Почећу издалека беседу своју, и показаћу да је Творац мој праведан.
4 For truly my words shall be no falsehood: one perfect in knowledge is with thee.
Доиста, неће бити лажне речи моје, код тебе је који право мисли.
5 Lo, God is mighty, but despiseth not [any]; mighty in strength of understanding:
Гле, Бог је силан, али никога не одбацује, силан је снагом срчаном.
6 He saveth not the wicked alive; but he doeth justice to the afflicted.
Не да живети безбожнику, а невољницима чини правду.
7 He withdraweth not his eyes from the righteous, but with kings on the throne doth he even set them for ever; and they are exalted.
Не одвраћа од праведника очију својих, него још с царевима на престо посађује их на век, те се узвишују.
8 And if, bound in fetters, they be held in cords of affliction,
Ако ли су оковани у пута и свезани ужима невољничким,
9 Then he sheweth them their work, and their transgressions, because they have increased.
Тада им напомиње дела њихова и безакоња њихова како су силна.
10 And he openeth their ear to discipline, and commandeth that they return from iniquity.
И отвара Му ухо да би се поправили, и говори им да се врате од безакоња.
11 If they hearken and serve [him], they shall accomplish their days in prosperity, and their years in pleasures.
Ако послушају и стану им служити, довршују дане своје у добру и године своје у радости.
12 But if they hearken not, they shall pass away by the sword, and expire without knowledge.
Ако ли не послушају, гину од мача и умиру с безумља.
13 But the godless in heart heap up anger; they cry not when he bindeth them:
А који су лицемерног срца, навлаче гнев и не вичу кад их повеже;
14 Their soul dieth in youth, and their life is among the unclean.
Умире у младости душа њихова и живот њихов међу курвама.
15 But he delivereth the afflicted in his affliction, and openeth their ear in [their] oppression.
Избавља невољника из невоље његове и отвара му ухо у муци.
16 Even so would he have allured thee out of the jaws of distress into a broad place, where there is no straitness; and the supply of thy table [would be] full of fatness.
Тако би и тебе извео из тескобе на пространо место, где ништа не досађује, и мирни сто твој био би пун претилине.
17 But thou art full of the judgments of the wicked: judgment and justice take hold [on thee].
Али си заслужио суд безбожнички; и суд и правда снађе те.
18 Because there is wrath, [beware] lest it take thee away through chastisement: then a great ransom could not avail thee.
Доиста, гнев је на теби; гледај да те не одбаци у карању, те те велики откуп неће избавити.
19 Will he esteem thy riches? Not gold, nor all the resources of strength!
Хоће ли гледати на твоје богатство? Неће ни на злато ни на какву силу блага твог.
20 Desire not the night, when peoples are cut off from their place.
Не уздиши за ноћу у коју народи одлазе на своје место.
21 Take heed, turn not to iniquity; for this hast thou chosen rather than affliction.
Чувај се да не погледаш на таштину и волиш на њу него невољу.
22 Lo, God is exalted in his power: who teacheth as he?
Гле, Бог је највиши својом силом, ко је учитељ као Он?
23 Who hath appointed him his way? or who hath said, Thou hast wrought unrighteousness?
Ко Му је одредио пут Његов? Или ко ће Му рећи: Чиниш неправо?
24 Remember that thou magnify his work, which men celebrate.
Опомињи се да величаш дела Његова, која гледају људи.
25 All men look at it; man beholdeth [it] afar off.
Сви људи виде их, сваки их гледа из далека.
26 Lo, God is great, and we comprehend [him] not, neither can the number of his years be searched out.
Гле, Бог је велик, и не можемо Га познати, број година Његових не може се докучити.
27 For he draweth up the drops of water: they distil in rain from the vapour which he formeth,
Јер Он стеже капље водене, које лију дажд из облака Његових;
28 Which the skies pour down [and] drop upon man abundantly.
Кад теку облаци, капљу на мноштво људско.
29 But can any understand the spreadings of the clouds, [or] the crashing of his pavilion?
И ко би разумео простор облацима и грмљаву у шатору његовом?
30 Lo, he spreadeth his light around him, and covereth the bottom of the sea.
Како простире над њим светлост своју, и дубине морске покрива?
31 For with them he judgeth the peoples; he giveth food in abundance.
Тиме суди народима, даје хране изобила.
32 [His] hands he covereth with lightning, and commandeth it where it is to strike.
Рукама заклања светлост, и наређује кога да срете,
33 His thundering declareth concerning him; the cattle even, concerning its coming.
Јављајући према њему добру вољу своју, и према стоци и према роду земаљском.
