Job 31
1 I made a covenant with mine eyes; and how should I fix my regard upon a maid?
Веру учиних са очима својим, па како бих погледао на девојку?
2 For what would have been [my] portion of God from above, and what the heritage of the Almighty from on high?
Јер какав је део од Бога одозго? И какво наследство од Свемогућег с висине?
3 Is not calamity for the unrighteous? and misfortune for the workers of iniquity?
Није ли погибао неваљалом и чудо онима који чине безакоње?
4 Doth not he see my ways, and number all my steps?
Не виде ли Он путеве моје, и све кораке моје не броји ли?
5 If I have walked with falsehood, and my foot hath hasted to deceit,
Ако ходих с лажју или ако похита нога моја на превару,
6 (Let me be weighed in an even balance, and God will take knowledge of my blamelessness; )
Нека ме измери на мерилима правим, и нека Бог позна доброту моју.
7 If my step have turned out of the way, and my heart followed mine eyes, and if any blot cleaveth to my hands;
Ако су кораци моји зашли с пута, и ако је за очима мојим пошло срце моје, и за руке моје прионуло шта год,
8 Let me sow, and another eat; and let mine offspring be rooted out.
Нека ја сејем а други једе, и нека се искорене изданци моји.
9 If my heart have been enticed unto a woman, so that I laid wait at my neighbour's door,
Ако се занело срце моје за којом женом, и ако сам вребао на вратима ближњег свог,
10 Let my wife grind for another, and let others bow down upon her.
Нека другом меље жена моја, и нека се други над њом повијају.
11 For this is an infamy; yea, it is an iniquity [to be judged by] the judges:
Јер је то грдило и безакоње за судије.
12 For it is a fire that consumeth to destruction, and would root out all mine increase.
Јер би то био огањ који би прождирао до уништења, и сву би моју летину искоренио.
13 If I have despised the cause of my bondman or of my bondmaid, when they contended with me,
Ако нисам хтео доћи на суд са слугом својим или са слушкињом својом, кад би се тужили на мене;
14 What then should I do when God riseth up? and if he visited, what should I answer him?
Јер шта бих чинио кад би се Бог подигао, и кад би потражио, шта бих Му одговорио?
15 Did not he that made me in the womb make him? and did not One fashion us in the womb?
Који је мене створио у утроби, није ли створио и њега? Није ли нас Он исти саздао у материци?
16 If I have withheld the poor from [their] desire, or caused the eyes of the widow to fail;
Ако сам одбио сиромасима жељу њихову, и очи удовици замутио,
17 Or have eaten my morsel alone, so that the fatherless ate not thereof,
И ако сам залогај свој сам јео, а није га јела и сирота,
18 (For from my youth he grew up with me as with a father, and I have guided the [widow] from my mother's womb; )
Јер је од младости моје расла са мном као код оца, и од утробе матере своје водао сам је;
19 If I have seen any perishing for want of clothing, or any needy without covering;
Ако сам гледао кога где гине немајући хаљине, и сиромаха где се нема чиме покрити,
20 If his loins have not blessed me, and if he were not warmed with the fleece of my lambs;
Ако ме нису благосиљала бедра његова што се руном оваца мојих утоплио,
21 If I have lifted up my hand against an orphan, because I saw my help in the gate:
Ако сам измахнуо руком на сироту, кад видех на вратима помоћ своју,
22 [Then] let my shoulder fall from the shoulder-blade, and mine arm be broken from the bone!
Нека ми испадне раме из плећа, и рука моја нека се откине из зглоба.
23 For calamity from God was a terror to me, and by reason of his excellency I was powerless.
Јер сам се бојао погибли од Бога, ког величанству не бих одолео.
24 If I have made gold my hope, or said to the fine gold, My confidence!
Ако сам полагао на злато надање своје, или чистом злату говорио: Узданицо моја!
25 If I rejoiced because my wealth was great, and because my hand had gotten much;
Ако сам се веселио што ми је имање велико и што много стиче рука моја,
26 If I beheld the sun when it shone, or the moon walking in brightness,
Ако сам гледао на сунце, кад сјаје, и на месец кад поносито ходи,
27 And my heart have been secretly enticed, so that my mouth kissed my hand:
И срце се моје потајно преварило и руку моју пољубила уста моја,
28 This also would be an iniquity for the judge, for I should have denied the God who is above.
И то би било безакоње за судије, јер бих се одрекао Бога озго;
29 If I rejoiced at the destruction of him that hated me, and exulted when evil befell him;
Ако сам се радовао несрећи ненавидника свог, и ако сам заиграо када га је зло задесило,
30 (Neither have I suffered my mouth to sin by asking his life with a curse; )
Јер не дадох језику свом да греши тражећи душу његову с проклињањем;
31 If the men of my tent said not, Who shall find one that hath not been satisfied with his meat? —
Ако не говораху домашњи моји: Ко би нам дао месо његово? Не можемо се ни најести;
32 The stranger did not lodge without; I opened my doors to the pathway.
Странац није ноћивао напољу; врата своја отварао сам путнику;
33 If I covered my transgressions as Adam, by hiding mine iniquity in my bosom,
Ако сам, као што чине људи, тајио преступе своје и крио своје безакоње у својим недрима,
34 Because I feared the great multitude, and the contempt of families terrified me, so that I kept silence, and went not out of the door, ...
Ако сам и могао плашити велико мноштво, ипак од најмањег у дому беше ме страх; зато ћутах и не одлажах од врата.
35 Oh that I had one to hear me! Behold my signature: let the Almighty answer me! And let mine opponent write an accusation!
О да бих имао кога да ме саслуша! Гле, жеља је моја да ми Свемогући одговори и супарник мој да ми напише књигу.
36 Would I not take it upon my shoulder? I would bind it on to me [as] a crown;
Носио бих је на рамену свом, везао бих је себи као венац,
37 I would declare unto him the number of my steps; as a prince would I come near to him.
Број корака својих казао бих Му, као кнез приступио бих к Њему.
38 If my land cry out against me, and its furrows weep together;
Ако је на ме викала моја земља, и бразде њене плакале,
39 If I have eaten the fruits thereof without money, and have tormented to death the souls of its owners:
Ако сам јео род њен без новаца и досађивао души господара њених,
40 Let thistles grow instead of wheat, and tares instead of barley. The words of Job are ended.
Место пшенице нека ми рађа трње, и место јечма кукољ. Свршише се речи Јовове.
