Job 17
1 My breath is corrupt, my days are extinct, the graves are mine.
Дух се мој квари, дана мојих нестаје; гробови су моји.
2 Are there not mockers around me? and doth [not] mine eye abide in their provocation?
Код мене су ругачи, и око моје проводи ноћи у јаду који ми задају.
3 Lay down now [a pledge], be thou surety for me with thyself: who is he that striketh hands with me?
Дај ми ко ће јамчити код Тебе; ко је тај који ће се руковати са мном?
4 For thou hast hidden their heart from understanding; therefore thou wilt not exalt [them].
Јер си од њиховог срца сакрио разум; зато их нећеш узвисити.
5 He that betrayeth friends for a prey — even the eyes of his children shall fail.
Ко ласка пријатељима, његовим ће синовима очи посахнути.
6 And he hath made me a proverb of the peoples; and I am become one to be spit on in the face.
Учинио је од мене причу народима, и постао сам бубњање међу њима.
7 And mine eye is dim by reason of grief, and all my members are as a shadow.
Потамнело је око моје од јада, и сви уди моји посташе као сен.
8 Upright men [shall be] astonished at this, and the innocent shall be stirred up against the ungodly;
Зачудиће се томе прави, и безазлени ће устати на лицемере.
9 But the righteous shall hold on his way, and he that hath clean hands shall increase in strength.
Али ће се праведник држати свог пута, и ко је чистих руку већма ће ојачати.
10 But as for you all, pray come on again; and I shall not find one wise man among you.
А ви вратите се свиколики и ходите; нећу наћи мудра међу вама.
11 My days are past, my purposes are broken off, the cherished thoughts of my heart.
Дани моји прођоше, мисли моје покидаше се, што имах у срцу.
12 They change the night into day; the light [they imagine] near in presence of the darkness.
Од ноћи начинише дан, и светлост је близу мрака.
Да бих се надао, гроб ће ми бити кућа; у тами ћу прострети постељу себи. (Sheol h7585)
14 I cry to the grave, Thou art my father! to the worm, My mother, and my sister!
Гробу вичем: Ти си отац мој; црвима: Ти си мати моја, ти си сестра моја.
15 And where is then my hope? yea, my hope, who shall see it?
И где је сада надање моје? Моје надање ко ће видети?
