Ecclesiastes 10
1 Dead flies cause the ointment of the apothecary to stink [and] ferment; [so] a little folly is weightier than wisdom [and] honour.
Од мртвих мува усмрди се и поквари уље апотекарско, тако од мало лудости цена мудрости и слави.
2 The heart of a wise [man] is at his right hand; but a fool's heart at his left.
Срце је мудром с десне стране, а лудом је с леве стране.
3 Yea also, when he that is a fool walketh by the way, his sense faileth [him], and he saith to every one [that] he is a fool.
Безумник и кад иде путем, без разума је и казује свима да је безуман.
4 If the spirit of the ruler rise up against thee, leave not thy place; for quietness pacifieth great offences.
Ако се подигне на те гнев оног који влада, не остављај место своје, јер благост уклања велике грехе.
5 There is an evil that I have seen under the sun, as an error [that] proceedeth from the ruler:
Има зло које видех под сунцем, као погрешка која долази од владаоца:
6 folly is set in great dignities, but the rich sit in a low place.
Лудост се посађује на највише место, и богати седе на ниском месту.
7 I have seen servants upon horses, and princes walking as servants upon the earth.
Видех слуге на коњима, а кнезови иду пешице, као слуге.
8 He that diggeth a pit falleth into it; and whoso breaketh down a hedge, a serpent biteth him.
Ко јаму копа, у њу ће пасти, и ко разваљује ограду, ујешће га змија.
9 Whoso removeth stones is hurt therewith; he that cleaveth wood is endangered thereby.
Ко одмиче камење, удариће се о њих, ко цепа дрва, није миран од њих.
10 If the iron be blunt, and one do not whet the edge, then must he apply more strength; but wisdom is profitable to give success.
Кад се затупи гвожђе и оштрице му се не наоштре, тада треба више снаге; али мудрост може боље поправити.
11 If the serpent bite before enchantment, then the charmer hath no advantage.
Ако уједе змија пре бајања, ништа неће помоћи бајач.
12 The words of a wise man's mouth are gracious; but the lips of a fool swallow up himself.
Речи из уста мудрог љупке су, а безумног прождиру усне његове.
13 The beginning of the words of his mouth is folly; and the end of his talk is mischievous madness.
Почетак је речима уста његових лудост, а свршетак говору његовом зло безумље.
14 And the fool multiplieth words: [yet] man knoweth not what shall be; and what shall be after him, who will tell him?
Јер луди много говори, а човек не зна шта ће бити; и ко ће му казати шта ће после њега бити?
15 The labour of fools wearieth them, because they know not how to go to the city.
Луде мори труд њихов, јер не знају ни у град отићи.
16 Woe to thee, O land, when thy king is a child, and thy princes eat in the morning!
Тешко теби, земљо, кад ти је цар дете и кнезови твоји рано једу!
17 Happy art thou, O land, when thy king is a son of nobles, and thy princes eat in [due] season, for strength, and not for drunkenness!
Благо теби, земљо, кад ти је цар племенит и кнезови твоји једу на време да се поткрепе, а не да се опију.
18 By much sloth fulness the framework falleth in; and through idleness of the hands the house drippeth.
С лењости угибље се кров и с немарних руку прокапљује кућа.
19 A feast is made for laughter, and wine maketh life merry; but money answereth everything.
Ради весеља готове се гозбе, и вино весели живе, а новци врше све.
20 Curse not the king, no, not in thy thought; and curse not the rich in thy bedchamber: for the bird of the air will carry the voice, and that which hath wings will tell the matter.
Ни у мисли својој не псуј цара, ни у клети, у којој спаваш, не псуј богатог, јер птица небеска однеће глас и шта крила има доказаће реч.
