2 Samuel 22
1 And David spoke to Jehovah the words of this song in the day that Jehovah had delivered him out of the hand of all his enemies, and out of the hand of Saul.
И изговори Давид Господу речи ове песме, кад га избави Господ из руку свих непријатеља његових и из руке Саулове;
2 And he said, Jehovah is my rock, and my fortress, and my deliverer;
И рече: Господ је моја Стена и Град мој и Избавитељ мој.
3 God is my rock, in him will I trust — My shield, and the horn of my salvation, My high tower, and my refuge, My saviour: thou wilt save me from violence.
Бог је Стена моја, у Њега ћу се уздати, Штит мој и Рог спасења мог, Заклон мој и Уточиште моје, Спаситељ мој, који ме избавља од силе.
4 I will call upon Jehovah, who is to be praised; So shall I be saved from mine enemies.
Призивам Господа, кога ваља хвалити, и опраштам се непријатеља својих.
5 For the waves of death encompassed me, Torrents of Belial made me afraid.
Јер обузеше ме смртни болови, потоци неваљалих људи уплашише ме.
Болови гробни опколише ме, стегоше ме замке смртне. (Sheol h7585)
7 In my distress I called upon Jehovah, And I cried to my God; And he heard my voice out of his temple, And my cry [came] into his ears.
У тескоби својој призвах Господа, и к Богу свом повиках, Он чу из двора свог глас мој, и вика моја дође му до ушију.
8 Then the earth shook, and quaked; The foundations of the heavens trembled And shook because he was wroth.
Затресе се и поколеба се земља, темељи небесима задрмаше се и померише се, јер се Он разгневи.
9 There went up a smoke out of his nostrils, And fire out of his mouth devoured: Coals burned forth from it.
Подиже се дим из ноздрва Његових и из уста Његових огањ који прождире, живо угљевље одскакаше од Њега.
10 And he bowed the heavens, and came down; And darkness was under his feet.
Сави небеса и сиђе; а мрак беше под ногама Његовим.
11 And he rode upon a cherub, and did fly; And he was seen upon the wings of the wind.
И седе на херувима и полете, и показа се на крилима ветреним.
12 And he made darkness round about him a tent, Gatherings of waters, thick clouds of the skies.
Од мрака начини око себе шатор, од мрачних вода, облака ваздушних.
13 From the brightness before him Burned forth coals of fire.
Од севања пред Њим гораше живо угљевље.
14 Jehovah thundered from the heavens, And the Most High uttered his voice.
Загрме с небеса Господ, и Вишњи пусти глас свој.
15 And he sent arrows, and scattered [mine enemies]; Lightning, and discomfited them.
Пусти стреле своје, и разметну их; муње, и разасу их.
16 And the beds of the sea were seen, The foundations of the world were uncovered At the rebuke of Jehovah, At the blast of the breath of his nostrils.
Показаше се дубине морске, и открише се темељи васиљеној од претње Господње, од дихања духа из ноздрва Његових.
17 He reached forth from above, he took me, He drew me out of great waters;
Тада пружи с висине руку и ухвати ме, извуче ме из воде велике.
18 He delivered me from my strong enemy, From them that hated me; For they were mightier than I.
Избави ме од непријатеља мог силног и од мојих ненавидника, кад беху јачи од мене.
19 They encountered me in the day of my calamity; But Jehovah was my stay.
Устадоше на ме у дан невоље моје, али ми Господ би потпора.
20 And he brought me forth into a large place; He delivered me, because he delighted in me.
И изведе ме на пространо место, избави ме, јер сам му мио.
21 Jehovah hath rewarded me according to my righteousness, According to the cleanness of my hands hath he recompensed me.
Даде ми Господ по правди мојој, по чистоти руку мојих дарива ме.
22 For I have kept the ways of Jehovah, And have not wickedly departed from my God.
Јер се држах путева Господњих, и не одметнух се Бога свог.
23 For all his ordinances were before me, And his statutes, I did not depart from them,
Него су сви закони Његови преда мном, и заповести Његове не уклањам од себе.
24 And I was upright before him, And kept myself from mine iniquity.
И бих му веран, и чувах се од безакоња свог.
25 And Jehovah hath recompensed me according to my righteousness, According to my cleanness in his sight.
Даде ми Господ по правди мојој, по чистоти мојој пред очима Његовим.
26 With the gracious thou dost shew thyself gracious; With the upright man thou dost shew thyself upright;
Са светима поступаш свето, с човеком верним верно;
27 With the pure thou dost shew thyself pure; And with the perverse thou dost shew thyself contrary.
С чистим чисто поступаш, а с неваљалим насупрот њему.
28 And the afflicted people thou dost save; And thine eyes are upon the haughty, [whom] thou bringest down.
Јер помажеш народу невољном, а на поносите спушташ очи своје и понижаваш их.
29 For thou art my lamp, Jehovah; And Jehovah enlighteneth my darkness.
Ти си видело моје, Господе, и Господ просветљује таму моју.
30 For by thee I have run through a troop; By my God have I leaped over a wall.
С Тобом разбијам војску, с Богом својим скачем преко зида.
31 As for God, his way is perfect; The word of Jehovah is tried: He is a shield to all that trust in him.
Пут је Божји веран, реч Господња чиста. Он је штит свима који се уздају у Њ.
32 For who is God, save Jehovah? And who is a rock, save our God?
Јер ко је Бог осим Господа? И ко је стена осим Бога нашег?
33 God is my strong fortress, And he maketh my way perfectly smooth.
Бог је крепост моја и сила моја, и чини да ми је пут без мане.
34 He maketh my feet like hinds' [feet], And setteth me upon my high places.
Даје ми ноге као у јелена, и на висине моје ставља ме.
35 He teacheth my hands to war, And mine arms bend a bow of brass.
Учи руке моје боју, те ломе лук бронзани мишице моје.
36 And thou didst give me the shield of thy salvation, And thy condescending gentleness hath made me great.
Ти ми дајеш штит спасења свог, и милост твоја чини ме велика.
37 Thou enlargedst my steps under me; And mine ankles did not slip.
Шириш кораке моје пода мном, те се не омичу глежњи моји.
38 I pursued mine enemies, and destroyed them, And I turned not again till they were consumed.
Терам непријатеље своје, и потирем их, и не враћам се докле их не истребим.
39 And I have consumed them and have crushed them, and they rose not again; Yea, they fell under my feet.
И истребљујем их, и обарам их да не могу устати, него падају под ноге моје.
40 And thou girdedst me with strength to battle: Thou didst subdue under me those that rose up against me.
Јер ме Ти опасујеш снагом за бој: који устану на ме, обараш их пода ме.
41 And mine enemies didst thou make to turn their backs unto me, And those that hated me I destroyed.
Непријатеља мојих плећи Ти ми обраћаш, и потирем ненавиднике своје.
42 They looked, and there was none to save — Unto Jehovah, and he answered them not.
Обзиру се, али нема помагача: вичу ка Господу, али их не слуша.
43 And I did beat them small as the dust of the earth, I trod them as the mire of the streets; I stamped upon them.
Сатирем их као прах земаљски, као блато по улицама газим их и размећем.
44 And thou hast delivered me from the strivings of my people, Thou hast kept me to be head of the nations: A people I knew not doth serve me:
Ти ме избављаш од буне народа мог, чуваш ме да сам глава народима; народ ког не познавах служи ми.
45 Strangers come cringing unto me: At the hearing of the ear, they obey me.
Туђини ласкају ми, чујући покоравају ми се.
46 Strangers have faded away, And they come trembling forth from their close places.
Туђини бледе, дрхћу у градовима својим.
47 Jehovah liveth; and blessed be my rock; And exalted be the God, the rock of my salvation,
Жив је Господ, и да је благословена Стена моја. Да се узвиси Бог, Стена спасења мог.
48 The God who hath avenged me, And hath brought the peoples under me.
Бог, који ми даје освету, и покорава ми народе,
49 He brought me forth from mine enemies: Yea, thou hast lifted me up above them that rose up against me; From the man of violence hast thou delivered me.
Који ме изводи из непријатеља мојих, и подиже ме над оне који устају на ме, и од човека жестоког избавља ме.
50 Therefore will I give thanks to thee, Jehovah, among the nations, And will sing psalms to thy name.
Тога ради хвалим Те, Господе, по народима, и појем имену твом,
51 [It is he] who giveth great deliverances to his king, And sheweth loving-kindness to his anointed, To David, and to his seed for evermore.
Који славно избављаш цара свог, и чиниш милост помазанику свом Давиду и семену његовом довека.
