Zechariah 8
1 And the word of the Lord of hosts came, saying:
Опет дође реч Господа над војскама говорећи:
2 Thus says the Lord of hosts: I have been zealous for Zion with a great zeal, and with a great indignation have I been zealous for her.
Овако вели Господ над војскама: Ревнујем за Сион великом ревношћу, и великим гневом ревнујем за њ.
3 Thus says the Lord of hosts: I have been turned back towards Zion, and I will dwell in the midst of Jerusalem. And Jerusalem will be called: “The City of Truth,” and “The Mountain of the Lord of Hosts, the Sanctified Mountain.”
Овако вели Господ: Вратих се у Сион и населих се усред Јерусалима, и Јерусалим ће се звати град истинити, и гора Господа над војскама света гора.
4 Thus says the Lord of hosts: Then elderly men and elderly women will dwell in the streets of Jerusalem, and every man will be with his walking stick in his hand, because of the multitude of days.
Овако вели Господ над војскама: Опет ће седети старци и старице по улицама јерусалимским, свако са штаком у руци од велике старости.
5 And the streets of the city will be filled with toddlers and children, playing in its streets.
И улице ће градске бити пуне детића и девојака, које ће се играти по улицама.
6 Thus says the Lord of hosts: If it seems difficult in the eyes of the remnant of this people in those days, could it indeed be difficult in my eyes, says the Lord of hosts?
Овако вели Господ над војскама: Ако је чудно у очима остатку тог народа у ово време, еда ли ће бити чудно и у мојим очима? Говори Господ над војскама.
7 Thus says the Lord of hosts: Behold, I will save my people from the land of the East, and from the land of the setting of the sun.
Овако вели Господ над војскама: Ево, ја ћу избавити свој народ из земље источне и земље западне.
8 And I will lead them, and they will dwell in the midst of Jerusalem. And they will be my people, and I will be their God, in truth and in justice.
И довешћу их, и они ће наставати усред Јерусалима, и биће ми народ и ја ћу им бити Бог, истином и правдом.
9 Thus says the Lord of hosts: Let your hands be strengthened, you who, in those days, are listening to these words by the mouth of the prophets, in the day that the house of the Lord of hosts has been founded, so that the temple may be built.
Овако вели Господ над војскама: Нека вам се укрепе руке који слушате у ово време ове речи из уста пророчких од дана кад се основа дом Господа над војскама да се сазида црква.
10 Indeed, before those days, there was no pay for men, nor was there pay for beasts of burden, and neither was there peace for those entering, nor for those exiting, because of the tribulation. And I had dismissed all men, each one against his neighbor.
Јер пре тих дана не беше плате ни за човека ни за живинче, нити беше мира од непријатеља ни ономе који одлажаше ни ономе који долажаше и пустих све људе једног на другог.
11 But now, I will not act towards the remnant of this people according to the former days, says the Lord of hosts.
А сада нећу бити као пре остатку тог народа, говори Господ над војскама.
12 But there will be a seed of peace: the vine will give her fruit, and the earth will give her seedlings, and the heavens will give their dew. And I will cause the remnant of this people to possess all these things.
Него ће усев бити миран, винова ће лоза носити плод свој, и земља ће рађати род свој, и небо ће давати росу своју; и све ћу то дати у наследство остатку тог народа.
13 And this shall be: just as you were a curse among the Gentiles, O house of Judah and house of Israel, so will I save you, and you will be a blessing. Do not be afraid. Let your hands be strengthened.
И као што бејасте уклин међу народима, доме Јудин и доме Израиљев, тако ћу вас избавити те ћете бити благослов, не бојте се, нека вам се окрепе руке.
14 For thus says the Lord of hosts: Just as I intended to afflict you, when your fathers had provoked me to wrath, says the Lord,
Јер овако вели Господ над војскама: Као што вам намислих зло учинити, кад ме разгневише оци ваши, Вели Господ над војскама, и не раскајах се,
15 and I did not show mercy, so have I turned back, thinking in these days to do good to the house of Judah and to Jerusalem. Do not be afraid.
Тако опет у ове дане намислих да добро чиним Јерусалиму и дому Јудином; не бојте се.
16 Therefore, these are the words that you shall do: Speak the truth, each one to his neighbor. With truth and a judgment of peace, judge at your gates.
Ово је шта треба да чините: говорите истину један другом, судите право и мирно на вратима својим;
17 And let not anyone think up evil against his friend in your hearts. And do not choose to swear falsely. For all these are things that I hate, says the Lord.
И не мислите један другом зло у срцу свом, и не љубите криве заклетве, јер на све то мрзим, говори Господ.
18 And the word of the Lord of hosts came to me, saying:
Потом, дође ми реч Господа над војскама говорећи;
19 Thus says the Lord of hosts: The fast of the fourth, and the fast of the fifth, and the fast of the seventh, and the fast of the tenth will be for the house of Judah in joy and gladness and with bright solemnities. So then, love truth and peace.
Овако вели Господ над војскама: Пост четвртог месеца, и пост петог и пост седмог и пост десетог обратиће се дому Јудином у радост и весеље и у празнике веселе; али љубите истину и мир.
20 Thus says the Lord of hosts, then the people may arrive and dwell in many cities,
Овако вели Господ над војскама: Још ће долазити народи и становници многих градова;
21 and the inhabitants may hurry, one saying to another: “Let us go and entreat the face of the Lord, and let us seek the Lord of hosts. I will go also.”
Долазиће становници једног у други говорећи. Хајдемо да се молимо Господу и да тражимо Господа над војскама; идем и ја.
22 And many peoples and strong nations will approach, seeking the Lord of hosts in Jerusalem, and to entreat the face of the Lord.
Тако ће доћи многи народи и силни народи да траже Господа над војскама у Јерусалиму и да се моле Господу.
23 Thus says the Lord of hosts: In those days, then, ten men from every language of the Gentiles will grasp and cling to the hem of one man of Judea, saying: “We will go with you. For we have heard that God is with you.”
Овако вели Господ над војскама: У то ће време десет људи од свих језика народних ухватити једног Јудејца за скут говорећи: Идемо с вама, јер чујемо да је Бог с вама.
