Psalms 74
1 The understanding of Asaph. O God, why have you rejected us to the end. Why has your fury become enraged over the sheep of your pasture?
Зашто се, Боже, срдиш на нас дуго; дими се гнев Твој на овце паше Твоје?
2 Be mindful of your congregation, which you have possessed from the beginning. You redeemed the scepter of your inheritance, mount Zion, in which you have dwelt.
Опомени се сабора свог, који си стекао од старине, искупио себи у наследну државу, горе Сиона, на којој си се населио.
3 Lift up your hands against their arrogance in the end. How great the malice of the enemy has been in the sanctuary!
Подигни стопе своје на старе развалине: све је разрушио непријатељ у светињи.
4 And those who hate you have been glorified, in the midst of your solemnity. They have set up their own signs as a proof,
Ричу непријатељи Твоји на месту сабора Твојих, своје обичаје постављају место наших обичаја.
5 as if it had been issued from on high; yet they did not understand. As in a forest of chopped wood,
Видиш, они су као онај који подиже секиру на сплетене гране у дрвета.
6 they have cut down the entrances themselves. With axe and hatchet, they have brought it down.
Све у њему што је резано разбише секирама и брадвама.
7 They have set fire to your Sanctuary. They have polluted the tabernacle of your name on earth.
Огњем сажегоше светињу Твоју; на земљу обаливши оскврнише стан имена Твог.
8 They have said in their heart, the whole group of them together: “Let us cause all the feast days of God to cease from the land.
Рекоше у срцу свом: Потримо их сасвим. Попалише сва места сабора Божијих на земљи.
9 We have not seen our proof; there is now no prophet. And he will no longer know us.”
Обичаја својих не видимо, нема више пророка, и нема у нас ко би знао докле ће то трајати.
10 How long, O God, will the enemy place blame? Is the adversary to provoke your name until the end?
Докле ће се, Боже, ругати насилник? Хоће ли довека противник пркосити имену Твом?
11 Why do you turn your hand away, even your right hand, from the midst of your sinews, until the end?
Зашто устављаш руку своју и десницу своју? Пружи из недара својих, и истреби их.
12 But God is our king before all ages. He has wrought salvation in the midst of the earth.
Боже, царе мој, који од старине твориш спасење посред земље!
13 In your virtue, you confirmed the sea. You crushed the heads of the serpents in the waters.
Ти си силом својом раскинуо море, и сатро главе воденим наказама.
14 You have broken the heads of the serpent. You have given him as food for the people of the Ethiopians.
Ти си размрскао главу крокодилу, дао га онима који живе у пустињи да га једу.
15 You have disrupted the fountains and the torrents. You have dried up the rivers of Ethan.
Ти си отворио изворе и потоке, Ти си исушио реке које не пресишу.
16 Yours is the day, and yours is the night. You have made the morning light and the sun.
Твој је дан и Твоја је ноћ, Ти си поставио звезде и сунце.
17 You have made all the limits of the earth. The summer and the spring were formed by you.
Ти си утврдио све крајеве земаљске, лето и зиму Ти си уредио.
18 Be mindful of this: the enemy placed blame against the Lord, and a foolish people has incited against your name.
Опомени се тога, непријатељ се руга Господу, и народ безумни не мари за име Твоје.
19 Do not hand over to beasts the souls that confess to you; and do not forget the souls of your poor until the end.
Не дај зверима душу грлице своје, немој заборавити стадо страдалаца својих засвагда.
20 Consider your covenant. For those who have been darkened upon the earth have been filled by the iniquity of the houses.
Погледај на завет; јер су све пећине земаљске пуне станова безакоња.
21 Do not allow the humble to be turned away in confusion. The poor and the needy will praise your name.
Невољник нек се не врати срамотан, ништи и убоги нека хвале име Твоје.
22 Rise up, O God, judge your own case. Call to mind the accusations against you, which are made by the foolish all day long.
Устани, Боже, брани ствар своју, опомени се како Ти се безумник руга сваки дан!
23 Do not forget the voices of your adversaries. The arrogance of those who hate you rises up continually.
Не заборави обести непријатеља својих, вике, коју једнако дижу противници Твоји!
