Psalms 71
1 A Psalm of David. Of the sons of Jonadab and the former captives. In you, O Lord, I have hoped; do not let me be brought to ruin forever.
У Тебе се, Господе, уздам, немој ме оставити под срамотом вечном.
2 Free me by your justice, and rescue me. Incline your ear to me, and save me.
Правдом својом избави ме, и опрости ме, пригни к мени ухо своје и помози ми.
3 Be a God of protection and a place of strength for me, so that you may accomplish my salvation. For you are my firmament and my refuge.
Буди ми град где бих свагда долазио да живим, уреди спасење моје; јер си Ти град мој и крепост моја.
4 Rescue me, O my God, from the hand of the sinner, and from the hand of the unjust and those who act against the law.
Боже мој! Узми ме из руке безбожникове, из руке безаконикове и насилникове.
5 For you, O Lord, are my patience: my hope from my youth, O Lord.
Јер си Ти надање моје, Господ је Господ поуздање моје од младости моје.
6 In you, I have been confirmed from conception. From my mother’s womb, you are my protector. In you, I will sing forever.
Тебе се држим од рођења, од утробе матере моје Ти си бранич мој; Тобом се хвалим свагда.
7 I have become to many as if I were a portent, but you are a strong helper.
Чудо сам многима, а Ти си уточиште моје јако.
8 Let my mouth be filled with praise, so that I may sing your glory, your greatness all day long.
Уста су моја пуна хвале Твоје, славе Твоје сваки дан.
9 Do not cast me off in the time of old age. Do not abandon me when my strength will fail.
Немој ме одбацити под старост, кад ме издаје снага моја, немој ме оставити.
10 For my enemies have spoken against me. And those who watched for my soul have taken counsel as one,
Јер непријатељи моји мисле о мени, и који вребају душу моју договарају се,
11 saying: “God has abandoned him. Pursue and overtake him. For there is no one to rescue him.”
Говорећи: Бог га је оставио, потерајте и ухватите га, јер га нема ко избавити.
12 O God, do not be far from me. O my God, provide for my assistance.
Боже! Не буди далеко од мене; Боже мој! Похитај ми у помоћ.
13 May they be confounded, and may they fail, who drag down my soul. Let them be covered with confusion and shame, who seek evils for me.
Нек се постиде и погину противници душе моје; нека попадне стид и срамота на оне који ми траже зла!
14 But I will always have hope. And I will add more to all your praise.
А ја ћу се свагда уздати, и понављаћу хвале Теби.
15 My mouth will announce your justice, your salvation all day long. For I have not known letters.
Уста ће моја казивати правду Твоју, сваки дан доброчинства Твоја, јер им не знам броја.
16 I will enter into the powers of the Lord. I will be mindful of your justice alone, O Lord.
Ући ћу у сили Господа Господа, и славићу само Твоју правду.
17 You have taught me from my youth, O God. And so I will declare your wonders continuously,
Боже! Ти си ме учио од младости, и до данас казујем чудеса Твоја.
18 even in old age and with grey hairs. Do not abandon me, O God, while I announce your arm to every future generation: your power
Ни у старости и кад оседех немој ме оставити, Боже, еда бих казивао мишицу Твоју наслеђу, свој омладини силу Твоју,
19 and your justice, O God, even to the highest great things that you have done. O God, who is like you?
Правда је Твоја, Боже, до највише висине; у великим делима, која си учинио, Боже, ко је као Ти?
20 How great is the tribulation that you have revealed to me: very great and evil. And so, turning back, you have brought me to life, and you have led me back again from the abyss of the earth.
Колико си ме пута бацао у велике и љуте невоље, пак си ме опет оставио међу живима и из бездана ме земаљских опет извадио.
21 You have multiplied your magnificence. And so, turning back to me, you have consoled me.
Много си ме пута подизао и понављао утехе.
22 Therefore, I will confess your truth to you, with the instruments of the Psalter. O God, I will sing psalms to you with stringed instruments, O Holy One of Israel.
И ја Те хвалим уз псалтир, Твоју верност, Боже мој; ударам Ти у гусле, Свече Израиљев!
23 My lips will exult, when I sing to you, and also my soul, which you have redeemed.
Радују се уста моја кад певам Теби, и душа моја, коју си избавио.
24 And even my tongue will meditate on your justice all day long, when those who seek evils for me have been confounded and set in awe.
И језик мој сваки дан казује правду Твоју; јер су постиђени и посрамљени они који ми траже зла.
