Psalms 44
1 Unto the end. To the sons of Korah, toward understanding. We have heard, O God, with our own ears. Our fathers have announced to us the work that you wrought in their days and in the days of antiquity.
Боже, својим ушима слушасмо, оци нам наши приповедаше дело које си учинио у њихово време, у старо време.
2 Your hand dispersed the Gentiles, and you transplanted them. You afflicted a people, and you expelled them.
Руком својом изгнао си народе, а њих посадио; искоренио си племена, а њих намножио.
3 For they did not take possession of the land by their sword, and their own arm did not save them. But your right hand and your arm, and the light of your countenance did so, because you were pleased with them.
Јер не задобише земље својим мачем, нити им мишица њихова поможе, него Твоја десница и Твоја мишица, и светлост лица Твог, јер Ти беху омилели.
4 You yourself are my king and my God, who commands the salvation of Jacob.
Боже, царе мој, Ти си онај исти, пошљи помоћ Јакову!
5 With you, we will brandish a horn before our enemies; and in your name, we will spurn those rising up against us.
С Тобом ћемо избости непријатеље своје, и с именом Твојим изгазићемо оне који устају на нас.
6 For I will not hope in my bow, and my sword will not save me.
Јер се не уздам у лук свој, нити ће ми мач мој помоћи.
7 For you have saved us from those who afflict us, and you have bewildered those who hate us.
Него ћеш нас Ти избавити од непријатеља наших, и ненавиднике наше посрамићеш.
8 In God, we will give praise all day long; and in your name, we will confess forever.
Богом ћемо се хвалити сваки дан, и име Твоје славићемо довека.
9 But now, you have rejected and bewildered us, and you will not go forth with our armies, O God.
Али сад си нас повргао и посрамио, и не идеш с војском нашом.
10 You have turned our back to our enemies, and those who hated us have plundered for themselves.
Обраћаш нас те бежимо испред непријатеља, и непријатељи нас наши харају.
11 You have given us over like sheep for food. You have scattered us among the Gentiles.
Дао си нас као овце да нас једу, и по народима расејао си нас.
12 You have sold your people without a price, and no great number was exchanged for them.
У бесцење си продао народ свој, и ниси му подигао цене.
13 You have set us as a disgrace to our neighbors, a scoff and a derision to those who are around us.
Дао си нас на подсмех суседима нашим, да нам се ругају и срамоте нас који живе око нас.
14 You have set us as a parable among the Gentiles, a shaking of the head among the peoples.
Начинио си од нас причу у народа, гледајући нас машу главом туђинци.
15 All day long my shame is before me, and the confusion of my face has covered me,
Сваки је дан срамота моја преда мном, и стид је попао лице моје.
16 before the voice of the reproacher and the commentator, before the face of the adversary and the pursuer.
Од речи подсмевачевих и ругачевих, и од погледа непријатељевих и осветљивчевих.
17 All these things have come upon us, yet we have not forgotten you, and we have not acted unjustly in your covenant.
Све ово снађе нас; али не заборависмо Тебе, нити преступисмо завет Твој.
18 And our heart has not turned back. And you have not diverted our steps from your way.
Не одступи натраг срце наше, и стопе наше не зађоше с пута Твог.
19 For you humbled us in a place of affliction, and the shadow of death has covered us.
Кад си нас био у земљи змајевској, и покривао нас сеном смртним,
20 If we have forgotten the name of our God, and if we have extended our hands to a foreign god,
Онда да бејасмо заборавили име Бога свог и подигли руке своје к Богу туђем,
21 will not God find this out? For he knows the secrets of the heart.
Не би ли Бог изнашао то? Јер Он зна тајне у срцу.
22 For, because of you, we are being killed all day long. We are considered as sheep for the slaughter.
А убијају нас за Тебе сваки дан; с нама поступају као с овцама кланицама.
23 Rise up. Why do you fall asleep, O Lord? Rise up, and do not reject us in the end.
Устани, што спаваш, Господе! Пробуди се, немој одбацити засвагда.
24 Why do you turn your face away, and why do you forget our needfulness and our tribulation?
Зашто кријеш лице своје? Заборављаш невољу и муку нашу?
25 For our soul has been humbled into the dust. Our belly has been bound to the earth.
Душа наша паде у прах, тело је наше бачено на земљу.
26 Rise up, O Lord. Help us and redeem us, because of your name.
Устани, помоћи наша, и избави нас ради милости своје.
