Psalms 40
1 Unto the end. A Psalm of David himself. I have waited expectantly for the Lord, and he was attentive to me.
Дуго чеках Господа, и саже се к мени, и чу вику моју.
2 And he heard my prayers and he led me out of the pit of misery and the quagmire. And he stationed my feet upon a rock, and he directed my steps.
Извади ме из јаме, која бучи, и из глиба, и постави на камен ноге моје, и утврди стопе моје.
3 And he sent a new canticle into my mouth, a song to our God. Many will see, and they will fear; and they will hope in the Lord.
И метну у уста моја песму нову, хвалу Богу нашем. Виде многи, и почињу се бојати Господа, и уздати се у Њега.
4 Blessed is the man whose hope is in the name of the Lord, and who has no respect for vanities and absurd falsehoods.
Благо ономе који на Господа ставља надање своје, и не обраћа се охолима и оним који теже на лаж.
5 You have accomplished your many wonders, O Lord my God, and there is no one similar to you in your thoughts. I have announced and I have spoken: they are multiplied beyond number.
Многа су чудеса Твоја, која си учинио Господе, Боже мој, и многе су мисли Твоје с нама. Нема Ти равна. Хтео бих јављати и казивати, али им броја нема.
6 Sacrifice and oblation, you did not want. But you have perfected ears for me. Holocaust and sin offering, you did not require.
Жртве и дарове нећеш; Ти си ми уши отворио; жртву паљеницу и која се за грех приноси не тражиш.
7 Then I said, “Behold, I draw near.” At the head of the book, it has been written of me:
И по томе рекох: Ево идем, као што је у књизи писано за мене;
8 that I should do your will. My God, I have willed it. And your law is in the midst of my heart.
Хоћу чинити вољу Твоју, Боже мој, и закон је Твој мени у срцу.
9 I have announced your justice in a great Church: behold, I will not restrain my lips. O Lord, you have known it.
Казујем правду на сабору великом; ево, уста својих не устављам; Господе, Ти знаш.
10 I have not concealed your justice within my heart. I have spoken your truth and your salvation. I have not concealed your mercy and your truth from a great assembly.
Правде Твоје не сакривам у срцу свом, казујем верност Твоју и спасење Твоје; и не тајим милости Твоје и истине Твоје од сабора великог.
11 O Lord, do not take your tender mercies far from me. Your mercy and your truth ever sustain me.
Господе, немој затворити срца свог од мене; милост Твоја и истина Твоја једнако нека ме чувају.
12 For evils without number have surrounded me. My iniquities have taken hold of me, and I was not able to see. They have been multiplied beyond the hairs of my head. And my heart has forsaken me.
Јер ме опколише зла небројена; стигоше ме неправде моје, да не могу гледати; има их више него косе на глави мојој, срце ме моје остави.
13 Be pleased, O Lord, to rescue me. Look down, O Lord, to help me.
Господе, вољан буди избавити ме, Господе, похитај ми у помоћ.
14 Let them together be confounded and awed, who seek after my soul to steal it away. Let them be turned back and be in awe, who wish evils upon me.
Нек се постиде и посраме сви који траже погибао души мојој! Нек се врате натраг и постиде који ми желе зло.
15 Let them bear their confusion all at once, who say to me, “Well, well.”
Нек се поврате у сметњи својој који ми говоре: Ха! Ха!
16 Let all who seek you exult and rejoice over you. And let those who love your salvation always say, “May the Lord be magnified.”
Нека се теше и веселе Тобом сви који траже Тебе Господе, и који љубе спасење Твоје, нека једнако говоре: Велик Господ!
17 But I am a beggar and poor. The Lord has been concerned about me. You are my helper and my protector. My God, do not delay.
Ја сам несрећан и ништ, нека се Господ постара за ме! Ти си помоћ моја и Избавитељ мој, Боже мој, не часи.
