Psalms 139
1 Unto the end. A Psalm of David. O Lord, you have examined me, and you have known me.
Господе! Ти ме кушаш и знаш.
2 You have known my sitting down and my rising up again.
Ти знаш кад седам и кад устанем; Ти знаш помисли моје издалека;
3 You have understood my thoughts from afar. My path and my fate, you have investigated.
Кад ходим и кад се одмарам, Ти си око мене, и све путеве моје видиш.
4 And you have foreseen all my ways. For there is no word in my tongue.
Још нема речи на језику мом, а Ти, Господе, гле, већ све знаш.
5 Behold, O Lord, you have known all things: the newest and the very old. You have formed me, and you have placed your hand over me.
Састраг и спред Ти си ме заклонио, и ставио на ме руку своју.
6 Your knowledge has become a wonder to me. It has been reinforced, and I am not able to prevail against it.
Чудно је за ме знање Твоје, високо, не могу да га докучим.
7 Where will I go from your Spirit? And where will I flee from your face?
Куда бих отишао од духа Твог, и од лица Твог куда бих побегао?
Да изађем на небо, Ти си онде. Да сиђем у пакао, онде си. (Sheol h7585)
9 If I assume my feathers in early morning, and dwell in the utmost parts of the sea,
Да се дигнем на крилима од зоре, и преселим се на крај мора:
10 even there, your hand will lead me forth, and your right hand will hold me.
И онде ће ме рука Твоја водити, и држати ме десница Твоја.
11 And I said: Perhaps darkness will overwhelm me, and the night will be my illumination, to my delight.
Да кажем: Да ако ме мрак сакрије; али је и ноћ као видело око мене.
12 But darkness will not be impenetrable to you, and night will illuminate like the day: for just as its darkness is, so also is its light.
Ни мрак неће замрачити од Тебе, и ноћ је светла као дан: мрак је као видело.
13 For you have possessed my temperament. You have supported me from the womb of my mother.
Јер си Ти створио шта је у мени, саставио си ме у утроби матере моје.
14 I will confess to you, for you have been magnified terribly. Your works are miraculous, as my soul knows exceedingly well.
Хвалим Те, што сам дивно саздан. Дивна су дела Твоја, и душа моја то зна добро.
15 My bone, which you have made in secret, has not been hidden from you, and my substance is in accord with the lower parts of the earth.
Ниједна се кост моја није сакрила од Тебе, ако и јесам саздан тајно, откан у дубини земаљској.
16 Your eyes saw my imperfection, and all this shall be written in your book. Days will be formed, and no one shall be in them.
Заметак мој видеше очи Твоје, у књизи је Твојој све то записано, и дани забележени, кад их још није било ниједног.
17 But to me, O God, your friends have been greatly honored. Their first ruler has been exceedingly strengthened.
Како су ми недокучиве помисли Твоје, Боже! Како им је велик број!
18 I will number them, and they will be more numerous than the sand. I rose up, and I am still with you.
Да их бројим, више их је него песка. Кад се пробудим, још сам с Тобом.
19 O God, if only you would cut down sinners. You men of blood: depart from me.
Да хоћеш, Боже, убити безбожника! Крвопије, идите од мене.
20 For you say in thought: They will accept your cities in vain.
Они говоре ружно на Тебе; узимају име Твоје узалуд непријатељи Твоји.
21 Have I not hated those who hated you, Lord, and wasted away because of your enemies?
Зар да не мрзим на оне, који на Те мрзе, Господе, и да се не гадим на оне који устају на Тебе?
22 I have hated them with a perfect hatred, and they have become enemies to me.
Пуном мрзошћу мрзим на њих; непријатељи су ми.
23 Examine me, O God, and know my heart. Question me, and know my paths.
Окушај ме, Боже, и познај срце моје, испитај ме, и познај помисли моје.
24 And see if there might be in me the way of iniquity, and lead me in the way of eternity.
И види јесам ли на злом путу, и води ме на пут вечни.
