Psalms 12

1 Unto the end. For the octave. A Psalm of David. Save me, O Lord, because holiness has passed away, because truths have been diminished, before the sons of men.

Помагај, Господе; јер неста светих, јер је мало верних међу синовима човечијим

2 They have been speaking emptiness, each one to his neighbor; they have been speaking with deceitful lips and a duplicitous heart.

Лаж говоре један другом, уснама лажљивим говоре из срца дволичног.

3 May the Lord scatter all deceitful lips, along with the tongue that speaks malice.

Истребиће Господ сва уста лажљива, језик величави,

4 They have said: “We will magnify our tongue; our lips belong to us. What is Lord to us?”

Људе, који говоре: Језиком смо јаки, уста су наша у нас, ко је господар над нама?

5 Because of the misery of the destitute and the groaning of the poor, now I will arise, says the Lord. I will place him in safety. I will act faithfully toward him.

Видећи страдање невољних и уздисање ништих, сад ћу устати, вели Господ, и избавити оног коме злобе

6 The eloquence of the Lord is pure eloquence, silver tested by fire, purged from the earth, refined seven times.

Речи су Господње речи чисте, сребро у ватри очишћено од земље, седам пута претопљено.

7 You, O Lord, will preserve us, and you will guard us from this generation into eternity.

Ти ћеш нас, Господе, одбранити, и сачувати нас од рода овог довека.

8 The impious wander aimlessly. According to your loftiness, you have multiplied the sons of men.

Безбожници иду наоколо; кад се они подижу, срамоте се синови човечији.