Psalms 102
1 The prayer of the pauper, when he was anxious, and so he poured out his petition in the sight of the Lord. O Lord, hear my prayer, and let my outcry reach you.
Господе! Чуј молитву моју, и вика моја нек изађе преда Те.
2 Do not turn your face away from me. In whatever day that I am in trouble, incline your ear to me. In whatever day that I will call upon you, heed me quickly.
Немој одвратити лице своје од мене; у дан кад сам у невољи пригни к мени ухо своје, у дан кад Те призивам, похитај, услиши ме.
3 For my days have faded away like smoke, and my bones have dried out like firewood.
Јер прођоше као дим дани моји, кости моје као топионица огореше.
4 I have been cut down like hay, and my heart has withered, for I had forgotten to eat my bread.
Покошено је као трава и посахло срце моје, да заборавих јести хлеб свој.
5 Before the voice of my groaning, my bone has adhered to my flesh.
Од уздисања мог приону кост моја за месо моје.
6 I have become like a pelican in solitude. I have become like a night raven in a house.
Постадох као гем у пустињи; ја сам као сова на зидинама.
7 I have kept vigil, and I have become like a solitary sparrow on a roof.
Не спавам, и седим као птица без друга на крову.
8 All day long my enemies reproached me, and those who praised me swore oaths against me.
Сваки дан руже ме непријатељи моји, и који су се помамили на мене, мном се уклињу.
9 For I chewed on ashes like bread, and I mixed weeping into my drink.
Једем пепео као хлеб, и пиће своје растварам сузама.
10 By the face of your anger and indignation, you lifted me up and threw me down.
Од гнева Твог и срдње Твоје; јер подигавши ме бацио си ме.
11 My days have declined like a shadow, and I have dried out like hay.
Дани су моји као сен, који пролази, и ја као трава осуших се.
12 But you, O Lord, endure for eternity, and your memorial is from generation to generation.
А Ти, Господе, остајеш довека, и спомен Твој од колена до колена.
13 You will rise up and take pity on Zion, for it is time for its mercy, for the time has come.
Ти ћеш устати, смиловаћеш се на Сион, јер је време смиловати се на њ, јер је дошло време;
14 For its stones have pleased your servants, and they will take pity on its land.
Јер слугама Твојим омиле и камење његово, и прах његов жале.
15 And the Gentiles will fear your name, O Lord, and all the kings of the earth your glory.
Тада ће се незнабошци бојати имена Господњег, и сви цареви земаљски славе Његове;
16 For the Lord has built up Zion, and he will be seen in his glory.
Јер ће Господ сазидати Сион, и јавити се у слави својој;
17 He has noticed the prayer of the humble, and he has not despised their petition.
Погледаће на молитву оних који немају помоћи, и неће се оглушити молбе њихове.
18 Let these things be written in another generation, and the people who will be created will praise the Lord.
Написаће се ово потоњем роду, и народ наново створен хвалиће Господа.
19 For he has gazed from his high sanctuary. From heaven, the Lord has beheld the earth.
Што је приникао са свете висине своје, Господ погледао с неба на земљу.
20 So may he hear the groans of those in shackles, in order that he may release the sons of the slain.
Да чује уздисање сужњево, и одреши синове смртне;
21 So may they announce the name of the Lord in Zion and his praise in Jerusalem:
Да би казивали на Сиону име Господње и хвалу Његову у Јерусалиму,
22 while the people convene, along with kings, in order that they may serve the Lord.
Кад се скупе народи и царства да служе Господу.
23 He responded to him in the way of his virtue: Declare to me the brevity of my days.
Строшио је на путу крепост моју, скратио дане моје.
24 Do not call me back in the middle of my days: your years are from generation to generation.
Рекох: Боже мој! Немој ме узети у половини дана мојих. Твоје су године од колена до колена.
25 In the beginning, O Lord, you founded the earth. And the heavens are the work of your hands.
Давно си поставио земљу, и небеса су дело руку Твојих.
26 They will perish, but you remain. And all will grow old like a garment. And, like a blanket, you will change them, and they will be changed.
То ће проћи, а Ти ћеш остати; све ће то као хаљина оветшати, као хаљину променићеш их и промениће се.
27 Yet you are ever yourself, and your years will not decline.
Али Ти си тај исти и године Твоје неће истећи.
28 The sons of your servants will live, and their offspring will be guided aright in every age.
Синови ће слуга Твојих живети, и семе ће се њихово утврдити пред лицем Твојим.
