Proverbs 1
1 The parables of Solomon, son of David, king of Israel,
Приче Соломуна сина Давидовог, цара Израиљевог,
2 in order to know wisdom and discipline,
Да се познаје мудрост и настава, да се разумеју речи разумне,
3 to understand words of prudence, and to accept the instruction of doctrine, justice and judgment, and equity,
Да се прима настава у разуму, у правди, у суду и у свему што је право,
4 so as to give discernment to little ones, knowledge and understanding to adolescents.
Да се даје лудима разборитост, младићима знање и помњивост.
5 By listening, the wise shall become wiser and the intelligent shall possess governments.
Мудар ће слушати и више ће знати, и разуман ће стећи мудрост,
6 He shall turn his soul to a parable and to its interpretation, to the words of the wise and their enigmas.
Да разуме приче и значење, речи мудрих људи и загонетке њихове.
7 The fear of the Lord is the beginning of wisdom. The foolish despise wisdom as well as doctrine.
Почетак је мудрости страх Господњи; луди презиру мудрост и наставу.
8 Listen, my son, to the discipline of your father, and forsake not the law of your mother,
Слушај, сине, наставу оца свог, и не остављај науке матере своје.
9 so that grace may be added to your head and a collar to your neck.
Јер ће бити венац од милина око главе твоје, и гривна на грлу твом.
10 My son, if sinners should entice you, do not consent to them.
Сине мој, ако би те мамили грешници, не пристај;
11 If they should say: “Come with us. We will lie in wait for blood. We will lay traps against the innocent, without cause.
Ако би рекли: Ходи с нама да вребамо крв, да заседамо правоме низашта;
Прождрећемо их као гроб живе, и свеколике као оне који силазе у јаму; (Sheol h7585)
13 We will discover every precious substance. We will fill our houses with spoils.
Свакојаког блага добићемо, напунићемо куће своје плена;
14 Cast your lot with us. One purse will be for us all.”
Бацаћеш жреб свој с нама; један ће нам тоболац бити свима;
15 My son, do not walk with them. Preclude your feet from their paths.
Сине мој, не иди на пут с њима, чувај ногу своју од стазе њихове.
16 For their feet rush to evil, and they hurry to shed blood.
Јер ногама својим трче на зло и хите да проливају крв.
17 But a net is thrown in vain before the eyes of those who have wings.
Јер се узалуд разапиње мрежа на очи свакој птици;
18 Likewise, they lie in ambush against their own blood, and they undertake deceits against their own souls.
А они вребају своју крв и заседају својој души.
19 Thus, the ways of all those who are greedy seize the souls of those who possess.
Такви су путеви свих лакомих на добитак, који узима душу својим господарима.
20 Wisdom forewarns far and wide; she bestows her voice in the streets.
Премудрост виче на пољу, на улицама пушта глас свој;
21 She cries out at the head of crowds; at the entrance of the gates of the city, she offers her words, saying:
У највећој вреви виче, на вратима, у граду говори своје беседе;
22 “Little ones, how long will you choose to be childish, and how long will the foolish desire what is harmful to themselves, and how long will the imprudent hate knowledge?
Луди, докле ћете љубити лудост? И подсмевачима докле ће бити мио подсмех? И безумни, докле ће мрзети на знање?
23 Be converted by my correction. Lo, I will offer my spirit to you, and I will reveal my words to you.
Обратите се на карање моје; ево, изасућу вам дух свој, казаћу вам речи своје.
24 For I called, and you refused. I extended my hand, and there was no one who watched.
Што звах, али не хтесте, пружах руку своју, али нико не мари,
25 You have despised all my counsels, and you have neglected my rebukes.
Него одбацисте сваки савет мој, и карање моје не хтесте примити;
26 Similarly, I will ridicule you at your demise, and I will mock you, when that which you feared shall overcome you.
Зато ћу се и ја смејати вашој невољи, ругаћу се кад дође чега се бојите;
27 When sudden calamity rushes upon you, and your demise advances like a tempest, when tribulation and anguish overcome you,
Кад као пустош дође чега се бојите, и погибао ваша као олуја кад дође, кад навали на вас невоља и мука.
28 then they will call to me, and I will not heed, they will arise in the morning, and not find me.
Тада ће ме звати, али се нећу одазвати; рано ће тражити, али ме неће наћи.
29 For they held hatred for discipline, and they would not accept the fear of the Lord;
Јер мрзише на знање, и страх Господњи не изабраше;
30 they would not consent to my counsel, but they detracted from all of my corrections.
Не присташе на мој савет, и презираше сва карања моја.
31 Therefore, they shall eat the fruit of their way, and they shall have their fill of their own counsels.
Зато ће јести плод од путева својих, и наситиће се савета својих.
32 The loathing of the little ones shall destroy them, and the prosperity of the foolish shall perish them.
Јер ће луде убити мир њихов, и безумне ће погубити срећа њихова.
33 But whoever will listen to me shall rest without terror, and shall have full enjoyment of abundance, without fear of evils.”
Али ко ме слуша боравиће безбрижно, и биће на миру не бојећи се зла.
