Proverbs 5
1 My son, pay attention to my wisdom, and incline your ear to my prudence,
Сине мој, слушај мудрост моју, к разуму мом пригни ухо своје,
2 so that you may guard your thinking, and so that your lips may preserve discipline. Do not pay attention to the deceit of a woman.
Да се држиш разборитости, и усне твоје да хране знање.
3 For the lips of a loose woman are like a dripping honeycomb, and her voice is smoother than oil.
Јер с усана туђе жене капље мед, и грло јој је мекше од уља;
4 But in the end, she is as bitter as wormwood, and as sharp as a two-edged sword.
Али јој је последак горак као пелен, оштар као мач с обе стране оштар.
Ноге јој силазе к смрти, до пакла допиру кораци њени. (Sheol h7585)
6 They do not walk along the path of life; her steps are wandering and untraceable.
Да не би мерио пут животни, савијају се стазе њене да не знаш.
7 Therefore, my son, listen to me now, and do not withdraw from the words of my mouth.
Зато, децо, послушајте мене, и не одступајте од речи уста мојих.
8 Make your way at a distance from her, and do not approach the doors of her house.
Нека је далеко од ње пут твој, и не приближуј се к вратима куће њене,
9 Do not give your honor to foreigners, and your years to the cruel.
Да не би дао другима славе своје и година својих немилостивоме,
10 Otherwise, outsiders may be filled with your strength, and your labors may be in a foreign house,
Да се не би туђинци наситили твог блага и труд твој да не би био у туђој кући,
11 and you may mourn in the end, when you will have consumed your flesh and your body. And so you may say:
И да не ридаш на послетку, кад се строши месо твоје и тело твоје,
12 “Why have I detested discipline, and why has my heart not been quieted by correction?
И кажеш: Како мрзих на наставу, и како срце моје презира карање!
13 And why have I not listened to the voice of those who guided me? And why has my ear not inclined to my teachers?
И не послушах глас учитеља својих, и не пригнух уха свог к онима који ме учаху!
14 I have almost been with all evil in the midst of the church and of the assembly.”
Умало не западох у свако зло усред збора и скупштине.
15 Drink water from your own cistern and from the springs of your own well.
Пиј воду из свог студенца и што тече из твог извора.
16 Let your fountains be diverted far and wide, and divide your waters in the streets.
Нека се разливају твоји извори на поље, и потоци по улицама.
17 Hold them for yourself alone, and do not let strangers be partakers with you.
Имај их сам за се, а не туђин с тобом.
18 Let your spring be blessed, and rejoice with the wife of your youth:
Благословен да је извор твој, и весели се женом младости своје;
19 a beloved doe and most pleasing fawn. Let her breasts inebriate you at all times. Be delighted continually by her love.
Нека ти је као кошута мила и као срна љупка; дојке њене нека те опијају у свако доба, у љубави њеној посрћи једнако.
20 Why are you seduced, my son, by a strange woman, and why are you kept warm by the bosom of another?
А зашто би, сине, посртао за туђинком и голио недра туђој,
21 The Lord beholds the ways of man, and he considers all his steps.
Кад су пред очима Господу путеви свачији, и мери све стазе његове?
22 His own iniquities take hold of the impious, and he is bound by the cords of his own sins.
Безбожника ће ухватити његова безакоња, и у ужа греха својих заплешће се;
23 He shall die, for he has not held to discipline. And by the multitude of his foolishness, he shall be deceived.
Умреће без наставе, и од мноштва лудости своје лутаће.
