Proverbs 16
1 It is for man to prepare the soul, and for the Lord to govern the tongue.
Човек спрема срце, али је од Господа шта ће језик говорити.
2 All the ways of a man are open to his eyes; the Lord is the one who weighs spirits.
Човеку се сви путеви његови чине чисти, али Господ испитује духове.
3 Open your works to the Lord, and your intentions will be set in order.
Остави на Господа дела своја, и биће тврде намере твоје.
4 The Lord has wrought all things because of himself. Likewise the impious is for the evil day.
Господ је створио све сам за се, и безбожника за зли дан.
5 All the arrogant are an abomination to the Lord. Even if hand will be joined to hand, he is not innocent. The beginning of a good way is to do justice. And this is more acceptable with God than to immolate sacrifices.
Мрзак је Господу ко је год поноситог срца, и неће остати без кара ако ће и друге узети у помоћ.
6 By mercy and truth, iniquity is redeemed. And by the fear of the Lord, one turns away from evil.
Милошћу и истином очишћа се безакоње, и страхом Господњим уклања се човек ода зла.
7 When the ways of man will please the Lord, he will convert even his enemies to peace.
Кад су чији путеви мили Господу, мири с њим и непријатеље његове.
8 Better is a little with justice, than many fruits with iniquity.
Боље је мало с правдом него много доходака с неправдом.
9 The heart of man disposes his way. But it is for Lord to direct his steps.
Срце човечије измишља себи пут, али Господ управља кораке његове.
10 Foreknowledge is in the lips of the king. His mouth shall not err in judgment.
Пророштво је на уснама царевим, у суду неће погрешити уста његова.
11 Weights and scales are judgments of the Lord. And all the stones in the bag are his work.
Мерила и потези прави од Господа су, и све камење у тобоцу његово је дело.
12 Those who act impiously are abominable to the king. For the throne is made firm by justice.
Гадно је царевима чинити неправду, јер се правдом утврђује престо.
13 Just lips are the will of kings. He who speaks honestly shall be loved.
Миле су царевима усне праведне, и они љубе оног који говори право.
14 The indignation of a king is a herald of death. And the wise man will appease it.
Гнев је царев гласник, али мудар човек ублажиће га.
15 In the cheerfulness of the king’s countenance, there is life. And his clemency is like belated rain.
У веселу је лицу царевом живот, и љубав је његова као облак с позним даждем.
16 Possess wisdom, for it is better than gold. And acquire prudence, for it is more precious than silver.
Колико је боље тећи мудрост него злато! И тећи разум колико је лепше него сребро!
17 The path of the just turns away from evils. He who guards his soul preserves his way.
Пут је праведних уклањање ода зла; чува душу своју ко пази на пут свој.
18 Arrogance precedes destruction. And the spirit is exalted before a fall.
Охолост долази пред погибао, и поносит дух пред пропаст.
19 It is better to be humbled with the meek, than to divide spoils with the arrogant.
Боље је бити понизног духа с кроткима него делити плен с охолима.
20 The learned in word shall find good things. And whoever hopes in the Lord is blessed.
Ко пази на реч, налази добро, и ко се узда у Господа, благо њему.
21 Whoever is wise in heart shall be called prudent. And whoever is sweet in eloquence shall attain to what is greater.
Ко је мудрог срца, зове се разуман, а сласт на уснама умножава науку.
22 Learning is a fountain of life to one who possesses it. The doctrine of the foolish is senseless.
Извор је животу разум онима који га имају, а наука безумних безумље је.
23 The heart of the wise shall instruct his mouth and add grace to his lips.
Срце мудрога разумно управља устима његовим, и додаје науку уснама његовим.
24 Careful words are a honeycomb: sweet to the soul and healthful to the bones.
Љубазне су речи саће меда, сласт души и здравље костима.
25 There is a way which seems right to a man, and its end result leads to death.
Неки се пут чини човеку прав, а крај му је пут к смрти.
26 The soul of the laborer labors for himself, because his mouth has driven him to it.
Ко се труди себи се труди, јер га нагоне уста његова.
27 The impious man digs up evil, and in his lips is a burning fire.
Човек неваљао копа зло, и на уснама му је као огањ који пали.
28 A perverse man stirs up lawsuits. And one who is verbose divides leaders.
Опак човек замеће свађу, и опадач раставља главне пријатеље.
29 A man of iniquity entices his friend, and he leads him along a way that is not good.
Насилник мами друга свог и заводи га на пут који није добар;
30 Whoever, with astonished eyes, thinks up depravities, biting his lips, accomplishes evil.
Намигује очима, кад мисли наопако; кад миче уснама, чини зло.
31 Old age is a crown of dignity, when it is found in the ways of justice.
Седа је коса славна круна, налази се на путу праведном.
32 A patient man is better than a strong one. And whoever rules his soul is better than one who assaults cities.
Бољи је спор на гнев него јунак, и господар од свог срца бољи је него онај који узме град.
33 Lots are cast into the lap, but they are tempered by the Lord.
Ждреб се баца у крило, али је од Господа све што излази.
