Numbers 32
1 Now the sons of Ruben and of Gad had many herds, and their substance in cattle was inestimable. And when they had seen that the lands of Jazer and Gilead were suitable for feeding animals,
А синови Рувимови и синови Гадови имаху врло много стоке, и видеше земљу јазирску и земљу галадску да је добра за стоку.
2 they went to Moses, and to Eleazar the priest and the leaders of the multitude, and they said:
И дошавши синови Гадови и синови Рувимови рекоше Мојсију и Елеазару свештенику и кнезовима од збора говорећи:
3 “Ataroth, and Dibon, and Jazer, and Nimrah, Heshbon, and Elealeh, and Sebam, and Nebo, and Beon,
Атарот и Девон и Јазир и Намра и Есевон и Елеалија и Севама и Навав и Веан,
4 the land, which the Lord has struck in the sight of the sons of Israel, is a very fertile region for pasturing animals. And we, your servants, have very many cattle.
Та је земља, коју Господ покори збору израиљском, добра за стоку, а слуге твоје имају стоке.
5 And so we beseech you, if we have found favor before you, that you give it to us, your subjects, as a possession, and that you not cause us cross the Jordan.”
Ако смо, рекоше, нашли милост пред тобом, нека се та земља даде слугама твојим у наследство, немој нас водити преко Јордана.
6 And Moses answered them: “Should your brothers go to battle, while you sit here?
А Мојсије рече синовима Гадовим и синовима Рувимовим: Браћа ће ваша ићи на војску, а ви хоћете овде да останете?
7 Why do you subvert the minds of the sons of Israel, so that they might not dare to cross into the place which the Lord will give to them?
Зашто обарате срце синовима Израиљевим да не пређу у земљу коју им је дао Господ?
8 Did not your fathers act in the same way, when I sent them from Kadesh-Barnea to explore the land?
Тако су учинили оци ваши, кад их послах из Кадис-Варније да уходе земљу;
9 And when they had gone all the way to the Valley of the Cluster of Grapes, having viewed the entire region, they subverted the hearts of the sons of Israel, so that they would not enter into the parts that the Lord gave to them.
И отидоше до потока Есхола, и уходише земљу; и оборише срце синовима Израиљевим да не иду у земљу коју им даде Господ;
10 And being angry, the Lord swore an oath, saying:
И разгневи се онда Господ, и закле се говорећи:
11 ‘These men, who ascended out of Egypt, from twenty years and above, will not see the land, which I have promised under an oath to Abraham, Isaac, and Jacob. For they were not willing to follow me,
Неће ти људи који изађоше из Мисира, од двадесет година и више, видети земље за коју се заклех Авраму, Исаку и Јакову, јер се не држаше мене сасвим,
12 except Caleb, the son of Jephunneh the Kenizzite, and Joshua the son of Nun; these have fulfilled my will.’
Осим Халева, сина Јефонијиног Кенезеја и Исуса сина Навиног, јер се сасвим држаше Господа.
13 And the Lord, being angry against Israel, led them in a course through the desert for forty years, until the entire generation, which had done evil in his sight, was consumed.
И разгневи се Господ на Израиља, и учини те се потуцаше по пустињи четрдесет година, докле не помре сав онај нараштај који чињаше зло пред Господом.
14 And behold,” he said, “you have risen up in the place of your fathers, the offshoots and the nurslings of sinful men, in order to augment the fury of the Lord against Israel.
А ви сада изађосте на место отаца својих, род грешних људи, да умножавате жестину гнева Господњег на Израиља.
15 But if you are not willing to follow him, he will leave the people behind in the wilderness, and you will have been the cause of all our deaths.”
Ако се одвратите од њега, Он ће га још оставити у пустињи, и тако ћете упропастити сав онај народ.
16 But approaching closer, they said: “We will manufacture sheep pens and cattle stalls, as well as fortified cities, for our little ones.
А они приступише опет к њему, и рекоше му: Ми смо ради само торове начинити овде за стада своја и градове за децу своју.
17 But we ourselves will continue on, armed and girded for battle, before the sons of Israel, until we lead them to their places. Our little ones, and whatever we may be able to have, shall be in walled cities, because of the treachery of the inhabitants.
А сами ћемо наоружани јуначки поћи пред синовима Израиљевим, докле их не одведемо на њихово место; а наша деца нека стоје у градовима тврдим ради становника те земље.
18 We will not return to our houses, even until the sons of Israel may possess their inheritance.
Нећемо се вратити кућама својим докле синови Израиљеви не приме сваки своје наследство.
19 Neither will we seek anything across the Jordan, because we already have our possession on its eastern side.”
Нити ћемо узети наследство с њима с оне стране Јордана ни даље, ако нам допадне наследство с ове стране Јордана према истоку.
20 And Moses said to them: “If you accomplish what you have promised, you may go out, equipped for battle, before the Lord.
Тада им рече Мојсије; ако ћете учинити тако и ићи под оружјем пред Господом на војску,
21 And let every fighting man cross over the Jordan, until the Lord overthrows his enemies,
Ако сваки од вас под оружјем пређе преко Јордана пред Господом, докле не отера испред себе непријатеља својих,
22 and all the land is subjected to him. Then you will be guiltless with the Lord and with Israel, and you will obtain the regions which you desire before the Lord.
И докле се не покори земља пред Господом, па се онда вратите и не згрешите Господу ни Израиљу, онда ће ова земља припасти вама у наследство пред Господом.
23 But if you do not do what you have said, no one could doubt that you will have sinned against God. And know this: your sin shall overtake you.
Ако ли не учините тако, гле, згрешићете Господу, и знајте да ће вас грех ваш стићи.
24 Therefore, build cities for your little ones, and pens and stables for your sheep and cattle; and fulfill what you have promised.”
Градите себи градове за децу своју и торове за стоку своју; и шта је изашло из уста ваших, учините.
25 And the sons of Gad and of Ruben said to Moses: “We are your servants, we shall do what you, our ruler, orders.
И рекоше Мојсију синови Гадови и синови Рувимови говорећи: Слуге ће твоје учинити како господар наш заповеда.
26 We will leave behind our little ones, and our wives, and the sheep and cattle, in the cities of Gilead.
Деца наша и жене наше, стада наша и сва стока наша овде ће остати у градовима галадским;
27 And we, your servants, all well-equipped, will go forth to battle, just as you, our ruler, has spoken.”
А слуге ће твоје прећи сваки наоружан, да се бије пред Господом, као што говори господар наш.
28 Therefore, Moses instructed Eleazar the priest, and Joshua the son of Nun, and the princes of the families throughout the tribes of Israel, and he said to them:
Тада Мојсије заповеди за њих Елеазару свештенику и Исусу сину Навином и главарима од домова отачких међу синовима Израиљевим,
29 “If the sons of Gad and the sons of Ruben cross over the Jordan with you, all armed for war before the Lord, and if the land becomes subject to you, give them Gilead as a possession.
И рече им: Ако пређу синови Гадови и синови Рувимови с вама преко Јордана, сви оружани, да се бију пред Господом, и кад вам буде земља покорена, онда подајте њима земљу галадску у наследство.
30 But if they are not willing to cross with you, armed, into the land of Canaan, then let them receive places among you for their dwellings.”
Ако ли не пређу с вама под оружјем, онда нека им буде наследство међу вама у земљи хананској.
31 And the sons of Gad and the sons of Ruben responded: “Just as the Lord has spoken to his servants, so shall we do.
И одговорише синови Гадови и синови Рувимови говорећи: Како је Господ казао слугама твојим тако ћемо учинити.
32 We will go forth, armed, before the Lord into the land of Canaan; and we acknowledge that we have already received our possession across the Jordan.”
Прећи ћемо под оружјем пред Господом у земљу хананску, а наше наследство да буде с ове стране Јордана.
33 And so, Moses gave to the sons of Gad and of Ruben, and to half the tribe of Manasseh, the son of Joseph, the kingdom of Sihon, king of the Amorites, and the kingdom of Og, king of Bashan, and their land with its surrounding cities.
И даде Мојсије синовима Гадовим и синовима Рувимовим и половини племена Манасије сина Јосифовог царство Сиона, цара аморејског и царство Ога, цара васанског, земљу и градове по међама њеним, градове оне земље унаоколо.
34 Therefore, the sons of Gad built up Dibon, and Ataroth, and Aroer,
И саградише синови Гадови Девон и Атарот и Ароир.
35 and Atroth and Shophan, and Jazer, and Jogbehah,
И Атрот-Софан и Јазир и Јогвеју,
36 and Beth-Nimrah, and Beth-Haran, as fortified cities with pens for their cattle.
И Вет-Нимру и Вет-Аран, градове тврде, и торове за стоку.
37 Yet truly, the sons of Ruben built up Heshbon, and Elealeh, and Kiriathaim,
А синови Рувимови саградише Есевон и Елеалију и Киријатајим,
38 and Nebo, and Baal-meon (their names having been changed) and Sibmah, appointing names for the cities which they had built.
И Навон и Валмеон преденувши им имена, и Сивму; и надеше друга имена градовима које саградише.
39 Moreover, the sons of Machir, the son of Manasseh, continued on within Gilead, and they devastated it, putting to death its inhabitant, the Amorite.
А синови Махира, сина Манасијиног отидоше у Галад, и узеше га, и изагнаше Амореје који беху онде.
40 Therefore, Moses gave the land of Gilead to Machir, the son of Manasseh, and he lived in it.
И Мојсије даде Галад Махиру сину Манасијином, који се онде насели.
41 But Jair, the son of Manasseh, went out and occupied its villages, which he called Havoth Jair, that is, the Villages of Jair.
И Јаир, син Манасијин отиде и узе села њихова и прозва их села Јаирова.
42 Likewise, Nobah went forth and captured Kenath with its villages. And he called it by his own name, Nobah.
И Навав отиде и узе Кенат са селима његовим, и прозва га Навав по имену свом.
