< Job 18 >

1 But Baldad the Suhite responded by saying:
А Вилдад Сушанин одговори и рече:
2 How long will you throw around words? Understand first, and then let us speak.
Кад ћете свршити разговор? Оразумите се, па ћемо онда говорити.
3 Why have we been treated like mules, as if we were unworthy before you?
Зашто се мисли да смо као стока? Зашто смо гадни у вашим очима?
4 You, who ruins your own soul in your fury, will the earth be forsaken because of you, and will the cliffs be moved from their place?
Који растржеш душу своју у јарости својој, хоће ли се тебе ради оставити земља и стена се преместити са свог места?
5 Will not the light of the impious be put out, and the flame of his fire refuse to shine?
Да, видело безбожних угасиће се, и искра огња њиховог неће сијати.
6 Light will become darkness in his tabernacle, and the lamp that is over him will be extinguished.
Видело ће помркнути у шатору његовом, и жижак ће се његов угасити у њему.
7 His strong steps will be constrained, and his own counsel will cast him down uncontrollably.
Силни кораци његови стегнуће се, и обориће га његова намера.
8 For he has caused his own feet to go into a net, and he has walked into its web.
Јер ће се увалити у замку ногама својим и наићи ће на мрежу;
9 His heel will be held in a snare, and thirst will rage against him.
Ухватиће га замка за пету и свладаће га лупеж.
10 A trap has been hidden for him in the earth, and a decoy, along his path.
Сакривено му је пругло на земљи, и клопка на стази.
11 Horrifying things will terrify him everywhere and will entangle his feet.
Од свуда ће га страхоте страшити и тераће га устопце.
12 Let his strength be diminished by famine, and let starvation invade his ribs.
Изгладнеће сила његова, и невоља ће бити готова уза њ.
13 Let it devour the beauty of his skin; let the ancient death consume his arms.
Појешће жиле коже његове, појешће жиле његове првенац смрти.
14 Let his confidence be torn away from his tabernacle, and let ruin trample over him like a king.
Ишчупаће се из стана његовог узданица његова, и то ће га одвести к цару страшном.
15 Let the companions of he who is not, dwell in his tabernacle; let brimstone rain down upon his tabernacle.
Наставаће се у шатору његовом, који неће бити његов, посуће се сумпором стан његов.
16 Let his roots be dried up from beneath him, and his harvest be crushed from above.
Жиле ће се његове посушити оздо, и озго ће се сасећи гране његове.
17 Let the memory of him perish from the earth, and let not his name be celebrated in the streets.
Спомен ће његов погинути на земљи, нити ће му име бити по улицама.
18 He will expel him from light into darkness, and he will remove him from the world.
Одагнаће се из светлости у мрак, и избациће се из света.
19 Neither his offspring, nor his descendants, will exist among his people, nor will there be any remnants in his country.
Ни сина ни унука неће му бити у народу његовом, нити каквог остатка у становима његовим.
20 The last will be astonished at his day, and the first will be overcome with horror.
Чудиће се дану његовом који буду после њега, а који су били пре обузеће их страх.
21 And so, these are the tabernacles of the sinful, and this the place of he who does not know God.
Такви су станови безаконикови, и такво је место оног који не зна за Бога.

< Job 18 >