James 3
1 My brothers, not many of you should choose to become teachers, knowing that you shall receive a stricter judgment.
Не тражите, браћо моја, да будете многи учитељи, знајући да ћемо већма бити осуђени,
2 For we all offend in many ways. If anyone does not offend in word, he is a perfect man. And he is then able, as if with a bridle, to lead the whole body around.
Јер сви погрешујемо много пута. Али ко у речи не погрешује, онај је савршен човек, може зауздати и све тело.
3 For so we put bridles into the mouths of horses, in order to submit them to our will, and so we turn their whole body around.
Јер гле, и коњима мећемо жвале у уста да нам се покоравају, и све тело њихово окрећемо.
4 Consider also the ships, which, though they are great and may be driven by strong winds, yet they are turned around with a small rudder, to be directed to wherever the strength of the pilot might will.
Гле и лађе, ако су и велике и силни их ветрови гоне, окрећу се малом крмицом куда хоће онај који управља.
5 So also the tongue certainly is a small part, but it moves great things. Consider that a small fire can set ablaze a great forest.
А тако је и језик мали уд, и много чини. Гле, мала ватра, и колике велике шуме сажеже.
6 And so the tongue is like a fire, comprising all iniquity. The tongue, stationed in the midst of our body, can defile the entire body and inflame the wheel of our nativity, setting a fire from Hell. (Geenna g1067)
И језик је ватра, свет пут неправде. Тако и језик живи међу нашим удима, поганећи све тело, и палећи време живота нашег, и запаљујући се од пакла. (Geenna g1067)
7 For the nature of all beasts and birds and serpents and others is ruled over, and has been ruled over, by human nature.
Јер сав род звериња и птица, и бубина и риба, припитомљава се и припитомио се роду човечијем;
8 But no man is able to rule over the tongue, a restless evil, full of deadly poison.
А језик нико од људи не може припитомити, јер је немирно зло, пуно једа смртоноснога.
9 By it we bless God the Father, and by it we speak evil of men, who have been made in the likeness of God.
Њиме благосиљамо Бога и Оца, и њиме кунемо људе, који су створени по обличју Божијем.
10 From the same mouth proceeds blessing and cursing. My brothers, these things ought not to be so!
Из једних уста излази благослов и клетва. Не ваља, љубазна браћо моја, да ово тако бива.
11 Does a fountain emit, out of the same opening, both sweet and bitter water?
Еда ли може извор из једне главе точити слатко и горко?
12 My brothers, can the fig tree yield grapes? Or the vine, figs? Then neither is salt water able to produce fresh water.
Може ли, браћо моја, смоква маслине рађати или винова лоза смокве? Тако ниједан извор не даје слане и слатке воде.
13 Who is wise and well-taught among you? Let him show, by means of good conversation, his work in the meekness of wisdom.
Ко је међу вама мудар и паметан нека покаже од доброг живљења дела своја у кротости и премудрости.
14 But if you hold a bitter zeal, and if there is contention in your hearts, then do not boast and do not be liars against the truth.
Ако ли имате горку завист и свађу у срцима својим, не хвалите се, ни лажите на истину.
15 For this is not wisdom, descending from above, but rather it is earthly, beastly, and diabolical.
Ово није она премудрост што силази одозго, него земаљска, људска, ђаволска.
16 For wherever envy and contention is, there too is inconstancy and every depraved work.
Јер где је завист и свађа онде је неслога и свака зла ствар.
17 But within the wisdom that is from above, certainly, chastity is first, and next peacefulness, meekness, openness, consenting to what is good, a plenitude of mercy and good fruits, not judging, without falseness.
А која је премудрост одозго она је најпре чиста, а потом мирна, кротка, покорна, пуна милости и добрих плодова, без хатера, и нелицемерна.
18 And so the fruit of justice is sown in peace by those who make peace.
А плод правде у миру сеје се онима који мир чине.
