< Isaiah 33 >
1 Woe to you who plunder! Will you yourselves not also be plundered? And woe to you who despise! Will you yourselves not also be despised? When you will have completed your plundering, you will be plundered. When, out of fatigue, you will have ceased acting with contempt, you will be treated with contempt.
Тешко теби, који пустошиш а тебе не пустоше, и који чиниш неверу а теби се не чини невера; кад престанеш пустошити, бићеш опустошен, кад престанеш чинити неверу, чиниће ти се невера.
2 O Lord, take pity on us. For we have waited for you. Be our arm in the morning and our salvation in the time of tribulation.
Господе, смилуј се на нас, Тебе чекамо; буди им мишица свако јутро, и спасење наше у невољи.
3 From the voice of the Angel, the people fled. And from your exultation, the nations were scattered.
Народи побегоше од јаке вике, расејаше се народи што се ти подиже.
4 And your spoils will be gathered together, just as the locusts are collected when the ditches have become filled with them.
И покупиће се плен ваш као што се купе гусенице, скочиће на њ као што скачу скакавци.
5 The Lord has been magnified, because he has lived on high. He has filled Zion with judgment and justice.
Узвишен је Господ, јер настава на висини; напуниће Сион суда и правде.
6 And there will be faith in your times: the riches of salvation, wisdom and knowledge. For the fear of the Lord is his treasure.
И тврђа времена твог, сила спасења твог биће мудрост и знање; страх Господњи биће благо твоје.
7 Behold, outside, those who see will cry out. The Angels of peace will weep bitterly.
Ето, јунаци њихови вичу на пољу, и посланици мирни плачу горко:
8 The roads have become desolate. Travelers have ceased along the paths. The covenant has been nullified. He has tossed aside cities. He has disregarded men.
Путеви опустеше, путници не путују; поквари уговор, одбаци градове, не мари за човека.
9 The earth has mourned and languished. Lebanon has been confounded and desecrated. And Sharon has become like a desert. And Bashan and Carmel have been struck together.
Земља тужи и чезне, Ливан се стиди и вене, Сарон је као пустиња, Васан и Кармил оголеше.
10 “Now, I will rise up!” says the Lord. “Now I will be exalted! Now I will lift myself up!”
Сада ћу устати, вели Господ, сада ћу се узвисити, сада ћу се подигнути.
11 You will conceive heat. You will give birth to stubble. Your own spirit will devour you like fire.
Затруднећете сламом, родићете стрњику; гнев ваш прождреће вас као огањ.
12 And the people will be like the ashes from a fire. They will be consumed by fire like a bundle of thorns.
И народи ће бити као пећи кречне, изгореће огњем као трње посечено.
13 “You who are far away, listen to what I have done! And you who are near, acknowledge my strength!”
Слушајте који сте далеко шта сам учинио, и који сте близу познајте моћ моју.
14 The sinners in Zion are terrified; trembling has taken hold of the hypocrites. Who among you is able to live with a devouring fire? Who among you will live with an everlasting flame?
Грешници у Сиону уплашиће се, дрхат ће спопасти лицемере, и рећи ће: Ко ће од нас остати код огња који прождире? Ко ће од нас остати код вечне жеге?
15 The one who walks in justice and speaks the truth, who casts out avarice with oppression and shakes all bribes from his hands, who blocks his ears so that he may not listen to blood, and closes his eyes so that he may not see evil.
Ко ходи у правди и говори шта је право; ко мрзи на добитак од насиља; ко отреса руке своје да не прими поклон; ко затискује уши своје да не чује за крв, и зажима очи своје да не види зло;
16 Such a one will live on high; the fortification of rocks will be his lofty place. Bread has been given to him; his waters are reliable.
Он ће наставати на високим местима; градови на стенама биће му уточиште, хлеб ће му се давати, вода му неће недостајати.
17 His eyes will see the king in his elegance; they will discern the land from far away.
Очи ће ти видети цара у красоти његовој, гледаће земљу далеку.
18 Your heart will meditate on fear. Where are the learned? Where are those who ponder the words of the law? Where are the teachers of little ones?
Срце ће твоје мислити о страху говорећи: Где је писар? Где бројач? Где је онај што прегледа куле?
19 You will not look upon a shameless people, a people of exalted words. For you are not able to understand the dissertation of a tongue in which there is no wisdom.
Нећеш видети жесток народ, народ који говори из дубина да се не разбира, у кога је језик мутав да се не разуме.
20 Look with favor upon Zion, the city of our solemnity. Your eyes will behold Jerusalem: an opulent habitation, a tabernacle that can never be taken away. Its stakes will not be taken away forever, nor will any of its cords be broken.
Погледај на Сион, град празника наших; очи твоје нека виде Јерусалим, мирни стан, шатор, који се неће однети, коме се коље неће никада померити, и ниједно му се уже неће откинути.
21 For only in that place has our Lord been magnified. It is a place of rivers, very broad and open. No ship with oars will cross through it, nor will the great Greek ship pass through it.
Него ће нам онде Господ велики бити место река и потока широких, по којима неће ићи лађа с веслима, нити ће велика лађа пролазити онуда.
22 For the Lord is our judge. The Lord is our lawgiver. The Lord is our king. He himself will save us.
Јер је Господ наш судија, Господ је који нам поставља законе, Господ је цар наш, Он ће нас спасти.
23 Your ropes have become loose, and they will not prevail. Your mast will be such that you will not be able to unfurl a flag. Then the spoils of much plunder will be divided. The lame will seize the spoils.
Ослабише твоја ужа, не могу тврдо држати катарке своје ни разапети једра; тада ће се разделити велик плен, хроми ће разграбити плен.
24 He who is nearby will not say: “I am too weak.” The people who live in it will have their iniquity taken away from them.
И нико од становника неће рећи: Болестан сам. Народу који живи у њему опростиће се безакоње.