Ezekiel 15

1 And the word of the Lord came to me, saying:

Опет ми дође реч Господња говорећи:

2 “Son of man, what can be made from the stalk of a vine, compared to all the plants of the woods that are among the trees of the forests?

Сине човечји, шта је дрво од лозе винове према сваком другом дрвету, или лоза винова према дрвећу у шуми?

3 Can any wood be taken from it, so that it may be made into a work, or formed into a peg so as to hang some kind of vessel upon it?

Узима ли се од ње дрво да се начини шта? Узима ли се од ње клин да се обеси о њему какав суд?

4 Behold, it is used in the fire as fuel. The fire consumes both its ends; and its middle is reduced to ashes. So how can it be useful for any work?

Гле, меће се у огањ да изгори; кад јој оба краја сажеже огањ, и средина јој изгори, хоће ли још бити за шта?

5 Even when it was whole, it was unsuitable for a work. How much more so, when fire has devoured it and burned it up, will nothing of it be useful?

Гле, док беше цела, не могаше се ништа од ње начинити, а камо ли ће бити за шта кад је огањ прождре и изгоре.

6 Therefore, thus says the Lord God: Like the stalk of the vine among the trees of the forests, which I have given to be devoured by fire, so will I deliver the inhabitants of Jerusalem.

Зато овако вели Господ Господ: Какво је међу дрветима шумским дрво од винове лозе, које дадох огњу да га једе, тако ћу учинити становнике јерусалимске.

7 And I will set my face against them. They will go away from fire, and yet fire will consume them. And you shall know that I am the Lord, when I will have set my face against them,

Јер ћу им на супрот окренути лице своје; кад изиђу из једног огња, други ће их огањ прождрети, и познаћете да сам ја Господ, кад окренем лице своје на супрот њима.

8 and when I will have made their land impassable and desolate. For they have stood forth as transgressors, says the Lord God.”

И обратићу земљу у пустињу, јер учинише неверу, говори Господ Господ.