Exodus 5
1 After these things, Moses and Aaron entered, and they said to Pharaoh: “Thus says the Lord God of Israel: Release my people, so that they may sacrifice to me in the desert.”
А после изађоше Мојсије и Арон пред Фараона, и рекоше му: Овако вели Господ Бог Израиљев: Пусти народ мој да ми празнују празник у пустињи.
2 But he responded: “Who is the Lord, that I should listen to his voice and release Israel? I do not know the Lord, and I will not release Israel.”
Али Фараон рече: Ко је Господ да послушам глас његов и пустим Израиља? Не знам Господа, нити ћу пустити Израиља.
3 And they said: “The God of the Hebrews has called us, so that we may go three days’ journey into the wilderness and sacrifice to the Lord our God. Otherwise, a pestilence or the sword may befall us.”
А они рекоше: Бог јеврејски срете нас; молимо ти се да отидемо три дана хода у пустињу да принесемо жртву Господу Богу свом, да не пошаље на нас помор или мач.
4 The king of Egypt said to them: “Why do you, Moses and Aaron, distract the people from their works? Go back to your burdens.”
А цар мисирски рече им: Мојсије и Ароне, зашто одвлачите народ од рада његовог? Идите на свој посао.
5 And Pharaoh said: “The people of the land are many. You see that the turmoil has increased: how much more if you give them rest from the works?”
Још рече Фараон: Ето, народа је много у земљи; а ви још хоћете да оставља своје послове.
6 Therefore, on the same day, he instructed the overseers of the works, and the taskmasters of the people, saying:
И у исти дан заповеди Фараон настојницима над народом и управитељима његовим, и рече:
7 “You shall no longer give chaff to the people to form bricks, as before. But they may go and gather straw.
Од сад немојте давати народу плеву за опеке као до сада, нека иду сами и купе себи плеву.
8 And you shall impose upon them the same quota of bricks that they made before. Neither will you lessen anything, for they are idle, and therefore they cry out, saying: ‘We shall go and sacrifice to our God.’
А колико су опека до сад начињали толико изгоните и од сад, нити шта смањите; јер беспосличе, и зато вичу говорећи: Да идемо да принесемо жртву Богу свом.
9 They shall be oppressed with works, and these shall occupy them, so that they may not agree to lying words.”
Ваља навалити послове на те људе, па ће радити и неће слушати лажљиве речи.
10 And so the overseers of the works and the taskmasters went out and said to the people: “Thus says Pharaoh: I give you no chaff.
И изашавши настојници народни и управитељи рекоше народу говорећи: Тако вели Фараон: Ја вам нећу давати плеву.
11 Go, and collect it wherever you are able to find it. Neither will anything of your work be diminished.”
Идите сами и купите себи плеву где нађете, а од посла вам се неће попустити ништа.
12 And the people were dispersed through all the land of Egypt, in order to gather straw.
И разиђе се народ по свој земљи мисирској да чупа стрњику место плеве.
13 Likewise, the overseers of the works pressured them, saying: “Complete your work each day, just as you were accustomed to do before, when straw was given to you.”
А настојници наваљиваху говорећи: Свршујте послове своје колико долази на дан, као кад је било плеве.
14 And those who were first in the works of the sons of Israel were scourged by Pharaoh’s taskmasters, saying: “Why have you not filled the quota of bricks, neither yesterday, nor today, just as before?”
И управитељи синова Израиљевих, које поставише над њима настојници Фараонови, допадаху боја, и говораше им се: Зашто ни јуче ни данас не начинисте онолико опека колико вам је одређено, као пре?
15 And the first among the sons of Israel came, and they cried out to Pharaoh, saying: “Why do act against your servants in this way?
И отидоше управитељи синова Израиљевих, и повикаше к Фараону говорећи: Зашто чиниш тако слугама својим?
16 Straw is not given to us, and yet the same amount of bricks is commanded. So we, your servants, are cut up by scourging, and injustice is done against your people.”
Плева се не даје слугама твојим, па опет кажу нам: Градите опеке. И ево бију слуге твоје, а крив је твој народ.
17 And he said: “You are idle. And for this reason you say, ‘We shall go and sacrifice to the Lord.’
А он рече: Беспосличите, беспосличите, и зато говорите: Да идемо да принесемо жртву Господу.
18 Therefore, go and work. Straw will not be given to you, and you will return the customary number of bricks.”
Него идите, радите; плева вам се неће давати, а опеке да дајете на број.
19 And the first among the sons of Israel saw themselves in a crisis, because it was said to them, “Nothing at all will be lessened from the bricks throughout each day.”
И управитељи синова Израиљевих видеше да је зло по њих што им се каза: Да не буде опека мање на дан.
20 And they met with Moses and Aaron, who stood opposite them as they departed from Pharaoh.
И отишавши од Фараона сретоше Мојсија и Арона, који изиђоше пред њих.
21 And they said to them: “May the Lord see and judge, because you have caused our odor to become foul before Pharaoh and his servants, and you have provided him with a sword, in order to kill us.”
Па им рекоше: Господ нека вас види и суди, што нас омразисте Фараону и слугама његовим, и дадосте им мач у руку да нас побију.
22 And Moses returned to the Lord, and he said: “Lord, why have you afflicted this people? Why have you sent me?
И Мојсије се врати ка Господу и рече: Господе, зашто си навукао то зло на народ? Зашто си ме послао?
23 For from the time that I entered to Pharaoh, so as to speak in your name, he has afflicted your people. And you have not freed them.”
Јер откако изиђох пред Фараона и проговорих у твоје име, још горе поступа с народом овим, а Ти не избави народ свој.
