Ecclesiastes 3
1 All things have their time, and all things under heaven continue during their interval.
Свему има време, и сваком послу под небом има време.
2 A time to be born, and a time to die. A time to plant, and a time to pull up what was planted.
Има време кад се рађа, и време кад се умире; време кад се сади, и време кад се чупа посађено;
3 A time to kill, and a time to heal. A time to tear down, and a time to build up.
Време кад се убија, и време кад се исцељује; време кад се разваљује, и време кад се гради.
4 A time to weep, and a time to laugh. A time to mourn, and a time to dance.
Време плачу и време смеху; време ридању и време игрању;
5 A time to scatter stones, and a time to gather. A time to embrace, and a time to be far from embraces.
Време кад се размеће камење, и време кад се скупља камење; време кад се грли, и време кад се оставља грљење;
6 A time to gain, and a time to lose. A time to keep, and a time to cast away.
Време кад се тече, и време кад се губи; време кад се чува, и време кад се баца;
7 A time to rend, and a time to sew. A time to be silent, and a time to speak.
Време кад се дере, и време кад се сашива; време кад се ћути и време кад се говори.
8 A time of love, and a time of hatred. A time of war, and a time of peace.
Време кад се љуби, и време кад се мрзи; време рату и време миру.
9 What more does a man have from his labor?
Каква је корист ономе који ради од оног око чега се труди?
10 I have seen the affliction that God has given to the sons of men, in order that they may be occupied by it.
Видео сам послове које је Бог дао синовима људским да се муче око њих.
11 He has made all things good in their time, and he has handed over the world to their disputes, so that man may not discover the work which God made from the beginning, even until the end.
Све је учинио да је лепо у своје време, и савет метнуо им је у срце, али да не може човек докучити дела која Бог твори, ни почетка ни краја.
12 And I realize that there is nothing better than to rejoice, and to do well in this life.
Дознах да нема ништа боље за њих него да се веселе и чине добро за живота свог.
13 For this is a gift from God: when each man eats and drinks, and sees the good results of his labor.
И кад сваки човек једе и пије и ужива добра од сваког труда свог, то је дар Божји.
14 I have learned that all the works which God has made continue on, in perpetuity. We are not able to add anything, nor to take anything away, from those things which God has made in order that he may be feared.
Дознах да шта год твори Бог оно траје довека, не може му се ништа додати нити се од тога може шта одузети; и Бог твори да би Га се бојали.
15 What has been made, the same continues. What is in the future, has already existed. And God restores what has passed away.
Шта је било то је сада, и шта ће бити то је већ било; јер Бог повраћа шта је прошло.
16 I saw under the sun: instead of judgment, impiety, and instead of justice, iniquity.
Још видех под сунцем где је место суда безбожност и место правде безбожност.
17 And I said in my heart: “God will judge the just and the impious, and then the time for each matter shall be.”
И рекох у срцу свом: Бог ће судити праведнику и безбожнику; јер има време свему и сваком послу.
18 I said in my heart, about the sons of men, that God would test them, and reveal them to be like wild animals.
Рекох у срцу свом за синове људске да им је Бог показао да виде да су као стока.
19 For this reason, the passing away of man and of beasts is one, and the condition of both is equal. For as a man dies, so also do they die. All things breathe similarly, and man has nothing more than beast; for all these are subject to vanity.
Јер шта бива синовима људским то бива и стоци, једнако им бива; како гине она тако гину и они, и сви имају исти дух; и човек ништа није бољи од стоке, јер је све таштина.
20 And all things continue on to one place; for from the earth they were made, and unto the earth they shall return together.
Све иде на једно место; све је од праха и све се враћа у прах.
21 Who knows if the spirit of the sons of Adam ascend upward, and if the spirit of the beasts descend downward?
Ко зна да дух синова људских иде горе, а дух стоке да иде доле под земљу?
22 And I have discovered nothing to be better than for a man to rejoice in his work: for this is his portion. And who shall add to him, so that he may know the things that will occur after him?
Зато видех да ништа нема боље човеку него да се весели оним што ради, јер му је то део; јер ко ће га довести да види шта ће бити после њега?
