1 Chronicles 16
1 And so they took the ark of God, and they set it in the midst of the tabernacle, which David had pitched for it. And they offered holocausts and peace offerings before God.
И кад донесоше ковчег Божји, наместише га усред шатора, који му разапе Давид; и принесоше жртве паљенице и жртве захвалне пред Богом.
2 And when David had completed offering holocausts and peace offerings, he blessed the people in the name of the Lord.
Потом принесавши Давид жртве паљенице и жртве захвалне, благослови народ у име Господње.
3 And he divided to every single one, from men even to women, a twist of bread, and a piece of roasted beef, and fine wheat flour fried with oil.
И раздаде свим Израиљцима, и људима и женама, сваком по један хлеб и комад меса и врч вина.
4 And he appointed some from the Levites who would minister before the ark of the Lord, and commemorate his works, and glorify and praise the Lord, the God of Israel.
Потом постави пред ковчегом Господњим слуге међу Левитима да помињу и славе и хвале Господа Бога Израиљевог:
5 Asaph was the leader, and second to him was Zechariah. In addition, there were Jeiel, and Shemiramoth, and Jehiel, and Mattithiah, and Eliab, and Benaiah, and Obededom. And Jeiel was over the instruments of the psaltery and the harps. But Asaph sounded out with the cymbals.
Асафа поглавара, а другог за њим Захарију, и Јеила и Семирамота и Јехила и Мататију и Елијава и Венају и Овид-Едома; и Јеило удараше у псалтире и гусле, а Асаф у кимвале,
6 Truly, the priests, Benaiah and Jahaziel, were to sound the trumpet continually before the ark of the covenant of the Lord.
А Венаја и Јазило свештеници беху једнако с трубама пред ковчегом завета Господњег.
7 In that day, David made Asaph the leader, in order to confess to the Lord with his brothers:
У тај дан нареди Давид први пут да хвале Господа Асаф и браћа његова:
8 “Confess to the Lord, and invoke his name. Make known his endeavors among the peoples.
Хвалите Господа; гласите име Његово; јављајте по народима дела Његова.
9 Sing to him, and sing psalms to him, and describe all his miracles.
Певајте му, славите Га, казујте сва чудеса Његова.
10 Praise his holy name! Let the heart of those who seek the Lord rejoice!
Хвалите се светим именом Његовим; нека се весели срце оних који траже Господа.
11 Seek the Lord and his virtue. Seek his face always.
Тражите Господа и силу Његову; тражите лице Његово без престанка.
12 Remember his miracles, which he has accomplished, his signs, and the judgments of his mouth.
Памтите чудеса Његова, која је учинио, знаке Његове и судове уста Његових.
13 O offspring of Israel, his servants! O sons of Jacob, his elect!
Семе Израиљево слуге су Његове, синови Јаковљеви изабрани Његови.
14 He is the Lord our God. His judgments are throughout all the earth.
Он је Господ Бог наш, по свој су земљи судови Његови.
15 Remember forever his covenant, the word that he instructed unto a thousand generations,
Памтите увек завет Његов, реч коју је дао на хиљаду колена.
16 the covenant that he formed with Abraham, and his oath with Isaac.
Шта је заветовао Авраму и за шта се клео Исаку,
17 And he appointed the same to Jacob as a precept, and to Israel as an everlasting pact,
То је поставио Јакову за закон и Израиљу за завет вечни,
18 saying: ‘To you, I will give the land of Canaan, the lot of your inheritance.’
Говорећи: Теби ћу дати земљу хананску у наследни део.
19 At that time, they were small in number, they were few and were settlers there.
Тада вас беше мало на број, беше вас мало, и бејасте дошљаци.
20 And they passed through, from nation to nation, and from one kingdom to another people.
Иђаху од народа до народа, и из једног царства к другом племену.
21 He did not permit anyone to falsely accuse them. Instead, he reproved kings on their behalf:
Не даде никоме да им науди, и караше за њих цареве:
22 ‘Do not touch my Christ. And do not malign my prophets.’
Не дирајте у помазанике моје и пророцима мојим не чините зла.
23 Sing to the Lord, all the earth! Announce his salvation, from day to day.
Певај Господу, сва земљо! Јављајте од дана на дан спасење Његово.
24 Describe his glory among the Gentiles, his miracles among all the peoples.
Казујте по народима славу Његову, по свим племенима чудеса Његова.
25 For the Lord is great and exceedingly praiseworthy. And he is terrible, above all gods.
Јер је велик Господ и ваља Га хвалити веома; страшнији је од свих богова.
26 For all the gods of the peoples are idols. But the Lord made the heavens.
Јер су сви Богови у народа ништа; а Господ је небеса створио.
27 Confession and magnificence are before him. Strength and gladness are in his place.
Слава је и величанство пред Њим, сила и радост у стану Његовом.
28 Bring to the Lord, O families of the peoples, bring to the Lord glory and dominion.
Дајте Господу, племена народна, дајте Господу славу и част.
29 Give glory to the Lord, to his name. Lift up sacrifice, and approach before his sight. And adore the Lord in holy attire.
Дајте Господу славу према имену Његовом, носите даре и идите преда Њ, поклоните се Господу и светој красоти.
30 Let all the earth be moved before his face. For he founded the globe immoveable.
Стрепи пред Њим, сва земљо; зато је васиљена тврда и неће се поместити.
31 Let the heavens rejoice, and let the earth exult. And let them say among the nations, ‘The Lord has reigned.’
Нек се веселе небеса и земља се радује; и нека говоре по народима: Господ царује.
32 Let the sea roar, with all its plenitude. Let the fields exult, with all that is in them.
Нека пљеска море и шта је у њему; нека скаче поље и све што је на њему.
33 Then the trees of the forest will give praise before the Lord. For he comes to judge the earth.
Тада нека се радују дрвета шумска пред Господом, јер иде да суди земљи.
34 Confess to the Lord, for he is good. For his mercy is eternal.
Хвалите Господа, јер је добар, јер је довека милост Његова.
35 And say: ‘Save us, O God our savior! And gather us together, and rescue us from the nations, so that we may confess to your holy name, and may exult in your songs.
И реците: Спаси нас, Боже спасења нашег, и скупи нас и избави нас од народа да славимо свето име Твоје, да се хвалимо Твојом славом.
36 Blessed be the Lord, the God of Israel, from eternity to eternity.’ And let all the people say, ‘Amen,’ and let them sing a hymn to the Lord.”
Благословен Господ Бог Израиљев од века и до века. Тада сав народ рече: Амин; и хвалише Господа.
37 And so, there before the ark of the covenant of the Lord, he left Asaph and his brothers, so that they might minister in the sight of the ark continually, throughout each day, and in their turns.
И остави онде пред ковчегом завета Господњег Асафа и браћу његову да служе пред ковчегом без престанка као што треба од дана на дан,
38 Now Obededom and his brothers were sixty-eight. And he appointed Obededom, the son of Jeduthun, and Hosah to be porters.
И Овид-Едома и браћу његову, шездесет и осам, Овид-Едома сина Једутуновог и Осу, да буду вратари;
39 But Zadok the priest, and his brothers the priests, were before the tabernacle of the Lord in the high place, which was in Gibeon,
А Садока свештеника и браћу његову свештенике пред шатором Господњим на висини у Гаваону,
40 so that they could offer holocausts to the Lord upon the altar of holocausts continually, morning and evening, according to all that was written in the law of the Lord, which he instructed to Israel.
Да приносе жртве паљенице Господу на олтару за жртве паљенице без престанка јутром и вечером, и да чине све што је написано у закону Господњем што је заповедио Израиљу,
41 And after him, Heman, and Jeduthun, and the remainder of the elect, each one by his name, were appointed to confess to the Lord: “For his mercy endures forever.”
И с њима Емана и Једутуна и друге изабране, који бише поименце именовани да хвале Господа, јер је довека милост Његова,
42 Also Heman and Jeduthun sounded the trumpet, and they played upon the cymbals, and upon every kind of musical instrument, in order to sing praises to God. But the sons of Jeduthun he made to be porters.
С њима Емана и Једутуна, да трубе у трубе и ударају у кимвале и у друге справе музичке Богу; а синове Једутунове да буду вратари.
43 And all the people returned to their houses, and David also, so that he might bless his own house too.
Потом се разиђе сав народ, свак својој кући, а Давид се врати да благослови дом свој.
